Reč artha je izvedena od korena sanskrit reči artha, što znači “želeti.” Na taj način reč artha znači željeni objekat, smisao, cilj, bogatstvo, itd. Anartha znači ono što nije artha. Na bhakti putu, naš cilj ili artha je prema. Da bi ste postigli cilj, trebaju nam takođe sredstva. Onda ta sredstva takođe postanu artha ili poželjna. Na taj način artha ima dve vrste – cilj i sredstva da se postigne cilj. Bilo šta što podržava ove dve vrste je prihvatljivo. Sve ostalo je anartha. Na primer, da bi dostigli nivo prema, osoba mora da se uključi u sadhana bhakti, i na taj način sadhana bhakti je takođe artha. Osoba mora da održava telo zdravim. Za to je neophodno da se dobro spava. Iako spavanje nije cilj niti sredstvo za ostvarivanje tog cilja, ono podržava sadhana bhakti i zbog toga nije anartha. Jednom kada razumemo anartha definiciju i kada nam je jasan naš cilj, možemo da primenimo definiciju da testiramo da li je nešto anartha.

Ako nam nije jasan cilj, onda nam nije ni jasna razlika između artha i anartha. Ovo je generalno situacija sa ljudima, koji su pod manipulacijom društvenih medija. Društvene mreže programiraju um, i ljudi ih slepo slede. Društvene mreže se primarno kontrolišu od strane korporativnog sveta i političara. Ovaj korporativni svet želi da prodaje svoje proizvode i ostvari profit, a političari žele da ostanu na vlasti. Na taj način oni manipulišu umove ljudi zarad ove dve stvari.

Neki retki ljudi izađu iz ove trke miševa i priđu duhovnosti. Ali ako se takvi religiozni entuzijasti adekvatno ne edukuju o njihovim ciljevima i sredstvima da ih ostvare, opet budu iskorišćeni od strane ljudi koji žele bogatstvo i moć u odeći duhovnih vođa. Ako duhovne vođe nisu adekvatno edukovani na njihovom polju, oni onda namerno ili nenamerno ponavljaju isti scenario koji se odvija u društvu – potraga za bogatstvom i moći. Običan aspirant to ne može prepoznati zbog nedostatka edukacije. 

Svako je rođen sa prirodnom vezanošću za fizičko telo. Ovo je prirodni aranžman ili anadi avidya rezultat. Telo ima fizikče potrebe, i bogatstvo je potrebno da bi osoba zadovoljila te potrebe. Čak i ako neko ima bogatstva, mora ga zaštititi od drugih. Zbog toga postoji potreba da se ima moć. Na taj način postoji prirodna potreba da se nagomilavaju bogatstvo i moć. Ovo su dve prirodne arthas. Međutim, ako neko duboko proučava život, shvata da samo bogatstvo i moć ne donose ispunjenje. Oni su neophodni za opstanak, ali svrha života nije samo preživljavanje. Svi žele da budu srećni. Ali vidi se da samo bogatstvo i moć koja su potrebna za preživljavanje takođe rezultiraju patnjom, što je anartha. Zaista, sve materijalno, ma koliko privlačno i neophodno, izvor je patnje ako čovek nema za cilj premu.

Dakle, ako neko ima odgovarajuće znanje o premi i procesu za postizanje toga, može razumeti prave anarthe. Inače, čak i takozvane arthe su takođe anarthe.

Zbog toga nas Šri Krišna savetuje da mu se predamo. Ideja predavanja je da se oslobodimo ovih anarthi. Ali našim materijalno uslovljenim umovima, predati se izgleda kao otrovna pilula. Zbog avidye, prave arthe izgledaju kao anartha, i anarthe izgledaju kao artha. Smisao praktikovanja duhovnog života je da se oslobodimo anartha ili anartha-nivritti – da se ne uključujemo u anarthe ili anartha-pravritti.

Predaja za nas nije nešto novo, ali o tome nismo razmišljali. Svi smo potpuno predani svojim telima. Činimo sve da zadovoljimo svoj um i čula. Penjemo se na planine, bavimo se opasnim sportovima kao što je skijanje, pijemo tečnosti užasnog ukusa i pušimo nezdrava isparenja — jednostavno za zadovoljstvo uma i tela. Takođe radimo mnogo sati u neprijatnim situacijama samo da bismo zaradili novac. To je zato što smo prirodno predani telu. Predati se Krišni nije tako strogo kao predati se svom telu i čulima. Nema potrebe da jedete ili pijete neprijatne supstance. Ipak, pošto ne volimo da se nikome predamo, imamo problema da pratimo duhovni način života. Ali ako možemo pravilno da iskoristimo svoj intelekt, možemo izbeći sve anarthe. Ovo je krajnji savet koji Krišna daje Uddhavi:

eṣā buddhimatāṁ buddhir manīṣā ca manīṣiṇām
yat satyam anṛteneha martyenaāpnoti mām ṛtam 

“Ovo je intelekt inteligentnih i mudrost mudrih, da koristeći ovo privremeno, smrtno telo, dostignu Mene koji sam večan i Istina.” (ŠB 11.29.22)