kaivalyaṁ sāttvikaṁ jñānaṁ rajo vaikalpikaṁ ca yat
prākṛtaṁ tāmasaṁ jñānaṁ man-niṣṭhaṁ nirguṇaṁ smṛtam

“Kaivalja-gjana, ili znanje o čistom sopstvu, različitom od tela [dehadi-viatiriktatma-visaiaka-jnana], je satvika. Vaikalpika-gjana, ili znanje vezano za telo [dehadi-visaiaka-jnana], je rađasika. Prakrita-gjana, ili znanje onih koji su neprečišćeni, je tamasika. Dok je znanje koje se odnosi na Mene [paramesvara-visaiaka-jnana] izvan kvaliteta primordijalne prirode (nirguna).“

Prve tri kategorije znanja (i.e., znanje u sattvi, rađasu i tamasu) je takođe onjašnjeno u Bhagavad Giti 18.20-22:

sarva-bhūteṣu yenaikaṁ bhāvam avyayam īkṣate
avibhaktaṁ vibhakteṣu taj jñānaṁ viddhi sāttvikam

pṛthaktvena tu yaj jñānaṁ nānā-bhāvān pṛthag-vidhān
vetti sarveṣu bhūteṣu taj jñānaṁ viddhi rājasam

yat tu kṛtsna-vad ekasmin kārye saktam ahaitukam
atattvārtha-vad alpaṁ ca tat tāmasam udāhṛtam

“Znanje pomoću kojeg se vidi jedna neprolazna i nedeljiva stvarnost u svim različitim vrstama života — znajte da je to znanje satvika. Ali dualističko znanje pomoću kojeg se prepoznaje mnoštvo živih bića različite raznolikosti u svim živim oblicima — znaju da je to znanje rađasika. Za to znanje, međutim, kojim se neko drži za jedan predmet ili čin, kao da je sve-u-svemu, koje je iracionalno, lišeno suštinske istine i trivijalno, kaže se da je tamasika.”

Osoba u satva-guni vidi jednu stvarnost u svemu, koja prožima sve različite vrste života. Što se tiče viđenja jedinstva, postoje dva principa koja treba uzeti u obzir — tvam-padartha što znači pojedinačno živo biće ili điva, i tat-padartha što znači Brahman. Kaivaljam znači videti đivu i Brahmana kao jedno. Sa ovim saznanjem, postoji samo jedna istina, a to je sopstvo, koje se ne razlikuje od Bramana. U GITI 18.20, ova vizija se naziva avjaja-bhava, kada se điva i Brahman pojavljuju jedno bez ikakve razlike. To se zove satvika znanje. Znanje o stvarima kakve jesu takođe dolazi iz satve. Bez satve, osoba će imati mithja-gjana („lažno“ znanje), na primer, zameniti konopac za zmiju.

U rađasu, osoba ima znanje o dualnosti – svesna je svih razlika unutar materijalne prirode. Znanje u rađasu se naziva vaikalpika, što znači videti sve kao drugačije i ne prepoznati jednu stvarnost koja prožima sve. Drugim rečima, znanje koje je povezano sa telom.

U tamasu znanje nije baš jasno i vezano je samo za jednu stvar. Znanje u tamasu se zove prakritam, što znači da nije baš jasno. Điva Gosvami to upoređuje sa znanjem dece, ili sa onima koji nemaju govora, što znači da ne mogue ništa pravilno da izraze.

Da rezimiramo, znanje o atminoj jedinosti sa Bramanom je satvika. Znanje o raznovrsnosti objekata u materijalnom svetu je rađasika. Znanje o našim osnovnim instinktima, kako da preživimo kao životinje, je tamasika. Ali odvojeno od ova tri je nirguna znanje o Bhagavanu.

NIRGUNA BHAKTI NE ZAVISI OD SATTVE

U Bhakti Sandarbhi, Anučeda 134, Šrila Đīva Gosvāmī objašnjava da čak i ona autentična bića u kojima je satva prisutna, realozacija Bhagavana ostaje neotkrivena. Ovo je izjavljeno u ŠB 6.14.2:

devānāṁ śuddha-sattvānām ṛṣīṇāṁ cāmalātmanām
bhaktir mukunda-caraṇe na prāyeṇopajāyate

“Bhakti prme alotosovim stopalima Bhagavana Mukunde generalno se ne manifestuje čak ni u devama, koji se nalaze u čistoj satvi, pa čak ni u mudracima, čija su srca oslobođena zaprljanosti.”

Drugim rečima, Bhagavan se ne može ostvariti jednostavno satva-gunom. Kao što je pomenuto u ovom stihu, iako se deve nalaze u satvi, oni uglavnom ne prihvataju bhakti. Zašto? Zato što satva ne daje bhakti.

Među bhaktama postoji uobičajeni nesporazum da ako neko želi da bude bhakta, mora biti smešten u satva-guni. Drugim rečima, ako niste u sattva-guni onda ne možete biti bhakta. Ali Šrimad Bhagavatam objašnjava da bhakti ne zavisi ni od jednog kvaliteta materijalne prirode. Bhakti zavisi samo od bhakti. Stoga se može manifestovati i kod ljudi koji nisu satvika, kao u primeru Vritrasure. ŠB 6.14.1 kaže:

rajas-tamaḥ-svabhāvasya brahman vṛtrasya pāpmanaḥ
nārāyaṇe bhagavati katham āsīd dṛḍhā matiḥ

“O brahmana, kako to da je grešni Vritra, čijom su prirodom dominirali rađas i tamas, tako odlučno poštovao Bhagavan Narajanu?”

Vrtrasura je bio smešten uglavnom u rađasu i tamasu, ali je ipak imao bhakti. Ovo pokazuje da se ostvarenje Bhagavana može dogoditi čak i onima bez sattve. Priča o Vritrasuri je veoma važna u Bhagavati iz tog razloga – jer pokazuje da bhakti ne zavisi od satva-gune. Ovo je jedinstvena karakteristika bhakti. Iako je Vritrasura asura po imenu i ponašanju, on je i dalje imao bhakti. Ova analiza ne želi da umanji važnost satva-gune već da pokaže da bhakti ne zavisi od sattva-gune.