Reč „zavisnost“ se obično koristi u negativnom smislu. Definisama je u skladu sa psihoaktivnim supstancama poput alkohola i duvana koje, ako se unesu u organizam, menjaju raspoloženje i/ili percepciju osobe koja ih je konzumirala. Ali zavisnost, u pravom smislu reči, nije ograničena samo na alkohol i droge, itd. Neko može postati zavisnik kockanja, određene vrsti hrane kao što je čokolada ili kafa, seksa, pornografije, računara, video igrica, interneta, posla, vežbanja, gledanja televizije, kupovine pa čak i duhovnosti.

Reč „zavisnost“ se obično koristi u negativnom smislu. Definisana je u vezi sa psihoaktivnim supstancama poput alkohola i duhana koje, ako se unesu u organizam, menjaju raspoloženje i/ili percepciju osobe koja ih je konzumirala.

Ali zavisnost, u pravom smislu reči, nije ograničena samo na alkohol i droge, itd. Netko može postati zavisnik kockanja, određene vrsti hrane kao što je čokolada ili kafa, seksa, pornografije, računara, video igrica, interneta, posla, vežbanja, gledanja televizije, kupovine pa čak i duhovnosti. Mogu postojati i takozvane dobre zavisnosti koje ljudi hvale, kao što je ustajanje rano ujutru i posećivanje hrama ili crkve.

Pitanje koje se može postaviti jeste kako razlikovati da li je zavisnost dobra ili loša u pravom smislu. Sa savremenog, psihološkog gledišta, lošu zavisnost karakteriše smanjenje kontrole ponašanja, žudnja, nemogućnost stalne apstinencije i smanjeno prepoznavanje značajnog problema u ponašanju i međuljudskim odnosima. Drugim rečima, zavisnost je ponavljajuća prinudna radnja pojedinca da obavlja određenu aktivnost i to uprkos štetnim posledicama
za svoje individualno zdravlje, mentalni ili društveni život.

Prema joga psihologiji, i dobre i loše zavisnosti treba izbegavati jer nas obe vezuju za materijalni svijet. Mudrac Patanjali u svojoj Yoga Sutri kaže da sve što opažamo svojim čulima – unutašnjim i spoljašnjim – se može podeliti u pet grupa koje on naziva vriti ili stanjima uma. Prema njegovim rečima, kad god nešto opažamo, to donosi promenu u stanju uma. Um je ključni instrument u opažanju. Um poprima oblik određenog opaženog objekta. Um se upoređuje s tečnošću koja poprima oblik posude u koju se uliva. Taj se oblik naziva vriti.

Određeni vriti ostaje na trenutak i zamenjuje ga vriti novijeg opažanja. No, pre nego što se vriti zameni novijim, ostavlja utisak koji se naziva samskara u ćhiti ili srcu. Ova samskara je osnova našeg kasnijeg sećanja na određeni predmet ili radnju. Ako ponavljamo neku radnju, učvršćujemo samskare te radnje u našoj ćhiti. Kada radnju izvodimo prvi puta vrlo smo je svesni. Ali ako smo je ponovili mnogo puta, možemo radnju obaviti bez puno pažnje. Na primjer, kada prvi put počnemo učiti voziti bicikl, jako smo koncentrisani na čin vožnje. Ne možemo misliti na bilo šta drugo. Ali kada ga naučimo voziti i dugo vežbamo, tada možemo voziti bicikl dok razmišljamo o svom poslu ili nekom drugom planu koji želimo ostvariti. Jedva da obraćamo pažnju i sve se događa automatski. To je zato što smo stalnom vožnjom bicikla stvorili duboke samskare o tome kako voziti bicikl. Vožnja postaje refleksna i ne zahteva puno naše pažnje, jer smo stekli naviku vožnje.

Zavisnost deluje na sličan način. Jedina razlika između vožnje bicikla bez da ste toga svesni i zavisnosti je nagrada (kao uteha za ego) od aktivnosti koja izaziva zavisnost. Ako bi se vožnja bicikla koristila za tu vrstu olakšanja ili nagrade, onda bi se i to smatralo zavisnošću. Zavisnost bi, dakle, značila svaku kompulzivnu radnju koja se izvodi da bi se dobilo olakšanje ili nagrada. Ako je takvo delovanje štetno za zdravlje, izaziva poremećaj u kontroli ponašanja, onda se radi o nepoželjnoj zavisnosti. To može dovesti do osećaja krivice, srama, straha, beznađa, neuspeha, odbačenosti, teskobe, poniženja i depresije. Ali ako poboljšava nečije zdravlje, bogatstvo, status ili svesnost, onda bi to mogla biti dobrodošla zavisnost. Zapravo, sama osoba ili drugi, možda je neće ni prepoznati ovo kao zavisnost.

Iz ugla duhovnosti, međutim, oba tipa zavisnosti moraju se u konačno napustiti. Cilj duhovnosti je učiniti čoveka slobodnim od svih uslovljenosti – dobrih i loših, budući da su oboje dio materijalizma. Bio neko vezan svilenim užadima ili željeznim lancima, nije slobodan. I jedno i drugo mora biti napušteno da bi se dostiglo oslobođenje. Stoga se čak i sleđenje duhovnih pravila i propisa na način koji izaziva ovisnost (nijama-agrah) također smatra preprekom nečijem napretku u duhovnom životu.

Svoje radnje moramo obavljati svesno, u suprotnom postajemo robovi vlastitog uma. Zavisnost znači postati rob uma. Da bismo bili srećni, zdravi i uspešni, moramo se osloboditi ovog ropstva i postati slobodni građani u pravom smislu reči.

*** Izvorni članak objavljen na glavnom sajtu Điva instituta dana 11. marta 2011.