Postoji veoma važna sutra u Purva-mimamsIi (3.1.22): guṇānāṁ ca parārthatvāt asambandhaḥ samatvāt syāt. Njen prevod je veoma tehničke prirode, i objasniću ga u pojednostavljenom smislu. Reč guna se u stihu odnosi na objekte i aktivnosti koje služe glavnoj jagnji, na koju se odnosi reč para, primarna. Ova sutra se odnosi na aktivnost adhana (postavljanja vatre) i pavamana-havis (vrstu ponude vatri) koja se koristi za samskaru vatre, agni. Ovde je agni primaran i adhana-karma i pavamana-havis su sekundarni u odnosu na agni. Ova satra poriče postojanje bilo kakvog direktnog odnosa između adhana-karma i pavamana-havis. Ovi objekti i akcije imaju odnos sa agni pošto su njegovi pomoćnici, ali nemaju odvojene odnose jedni sa drugima.

Objašnjeno jednostavnim jezikom, ova sutra kaže da ako postoji primarni objekat sa svojim pomoćnicima, onda ti pomoćnici nemaju odnose nezavisno od primarnog objekta. Drugim rečima, pomoćnici nemaju odnose jedni sa drugima. 

Reč guna znači “kvalitet.” Kvalitet pripada supstanci. On ne postoji nezavisno od supstance. Supstanca se naziva primarnom, a kvalitet se naziva sekundarnim, jer kvalitet potiče i održava se u supstanci. Supstanca može imati puno kvaliteta. Ti kvaliteti nemaju odnose jedni sa drugima osim kroz supstancu u kojoj postoje. Na primer, žuti lotusov cvet ima boju, težinu, miris, oblik itd. kao svoje kvalitete. Boja, težina, miris i oblik nemaju odnose jedni sa drugima.  Njihov odnos jedino postoji kroz osnovu lotusa.

Slično tome, ako osoba vrši razne aktivnosti, onda te aktivnosti nisu povezane jedna sa drugom. Ako se npr Ramadasa tušira, nanosi tilak, kuva, nudi bhogu Krišni, uzima prasadam, i onda ide na posao, onda aktivnosti tuširanja, nanošenja tilaka, kuvanja, nuđenja, jedenja, i odlaženja nemaju odnose jedne sa drugom odvojeno od Rāmadāse.

Ovaj princip se može proširiti i na naše odnose jednih sa drugima. U materijalnom svetu u osnovi postoje tri stvarne stvari:  supstance, kvaliteti i akcije. One sve ultimativno potiču od Krišne. Zbog toga se on naziva uzrokom svih uzroka, sarva-karana-karanam (Brahma-samhita 5.1). Krišna takođe kaže da je On izvor svih supstanci i aktivnosti, ahaṁ sarvasya prabhavaḥ mattaḥ sarvaṁ pravartate (Gita 10.8). U stihu se reč prabhavaha odnosi na supstance a pravartate se odnosi na aktivnosti. Kvaliteti su neodvojivi od supstanci; zbog toga ih Krišna ne spominje odvojeno. Šri Krišna takođe kaže da su sve đive u materijalnom svetu Njegovi delovi, amšas (Gita 15.7).  To znači da je Krišna primaran, pošto je celina, a da su đive sekundarne, pošto su Njegove amšas. Razumevanjem gore navedene Purva-mimamsa sutre, dve ili više điva ne mogu imati stvarne odnose jedne sa drugom. Njihovi odnosi mogu biti samo kroz Krišnu, izvor svih điva. To znači da bez držanja Krišne u centru, nijedan odnos u ljudskom društvu ne može stvarno funcionisati jer je ustvari samo imaginacija. Nema stvarnog odnosa. Zbog toga, takođe se razume da niko ne može zaista biti vlasnik bilo čega jer odnos između vlasnika i predmeta vlasništva nije moguć. Svo vlasništvo je imaginarno i zasniva se na zajedničnom razumevanju ljudi, koji se naziva zakon ili ustav. To objašnjava zašto materijalistički ljudi i oni koji ne veruju u spise nikad nisu zadovoljni u svojim odnosima ili posedovanjima.

Takođe, to objašnjava zašto čak i svi koji veruju u šastre i koji su bhakte dugo nisu u stanju da imaju ispunjujuće odnose pune ljubavi jedni sa drugima, ako u ume ne zadrže ultimativni princip, predani odnos sa Krišnom kako ga je definisao Šri Rupa Gosvami:  

anyābhilāṣitā-śūnyaṃ jñāna-karmādy-anāvṛtam |

 ānukūlyena kṛṣṇānuśīlanaṃ bhaktir uttamā ||1.1.11|| Bhakti-rasāmṛta-sindhu

Ako zaboravimo ovaj cilja, onda ljubomora, zavist, mržnja, materijalistička konkurencija i kritikovanje zaposednu um bhakte. Sa takvim mislima nije moguće videti kako je svaki učenik gurua delić Krišne. Ne mogu da vide da je guru manifestacija Krišne i da su bhakte pomoćnici koji mu služe. Oni koju mogu da vide i da deluju u skladu sa ovim razumevanjem mogu doživeti Vaikunthu i ovde jer Vaikuntha nije samo fizičko mesto. Vaikuntha je primarno svest definisana u ovom stihu Bhakti-rasamrita-sindhua. To je primarno učenje Bhagavata Purane.  To je rahasya—najveća tajna.