Pitanje: Zašto su Bhišma i Drona sa strani Kaurava? Oni su, bez obzira na sve, ispravne osobe. 

Odgovor: Odgovor na to pitanje je dao sam Bhišma Judištiri:

arthasya puruṣo dāso dāsas tvartho na kasyacit

iti satyaṁ mahārāja baddho ‘smyarthena kauravaiḥ 

O kralju, osoba je sluga novca, ali novca nije ničiji sluga. To je sigurno tačno. Mene je vezano bogatstvo Kaurava. (MB, Bhīṣma Parva 43.41)

Značenje je da je Bhišmu, istu kao i Dronu, finansijski izdržavao Durjodana. Zbog toga su bili u obavezi da se bore za njega.  

Pouka ove priče jeste da osoba u dharmi ne treba da zahvalnost u obliku novca ili nagrade od nepoštene osobe, kao što je ispravno rekao Šukadeva Gosvami: kasmād bhajanti kavayo dhana-durmadāndhān. (SB 2.2.5)

Pitanje: Rat u Mahabharati je bio vezan za teritoriju. To deluje banalno.  Kako se priča nastavlja milioni ginu —uključujući mnoge ispravne osobe, poput Bhišme i Drone. Da li je rat bio vredan toga? Da li se dharma ispunila kad je toliko njih ubijeno zbog tako male stvari?

Odgovor: Svi ratovi se vode zbog teritorija i žena. Tebi to može delovati banalno, pošto si bhakta koji neguje odricanje, ali to nije tako za one čiji život su bogatstvo i moć. Bhišma i Drona nisu donosili odluke.

Pitanje: I na kraju, da li su dobili zemlju koju su toliko želeli? Koji je ispoh učinio da je bilo vredno voditi rat? Zar nije Judištira vladao 36 godina, i onda predao svoje kraljevstvo Parikšitu? Da li je bilo mnogo bolje nego da su Kaurave pobedile? 

Odgovor: Krišna je došao da uspostavi dharmu i da  iskoreni adharmu. To je bila Njegova misija. Nije u pitanju 36 godina ili 3 godine, već je pitanje dharme i adharme. 

*

Pitanje: Želim da postavim pitanje vezano za mahađane. 

Šrimad Bhagavatam navodi spisak dvanaest mahađana. U životu Bhišme vidimo da su mnoge od njegovih odluka bila u korist osoba bez dharme. 

·      Nije se pobunio kad su skidali Draupadi. 

·      Nije kaznio Kaurave kada su pokušali da spale Pandave. Čak je pokušao da podeli njihovo kraljevstvo na dva dela. 

·      Borio se na strani Kaurava zbog svog ličnog zaveta. 

Koja je definicija mahađana? Kako da pratimo mahađane poput Bhišme, posebno kada vidimo da su pravili greške? U kom trenutku svog života je Bhišma postao mahađana? 

Slično tome u životu Bali Maharadža, vidimo da je nasilno oteo tron Indre i da je onda izvršio Ašvamedha-jagnje da bi stekao kvalifikacije. Kako da pratimo Bali Maharadža u takvim aktivnostima? Da li možemo reći da je Bali Maharadža postao mahađana tek pošto je sproveo atma-nivedanam i da nije bio mahađana pre toga? 

Odgovor: Tvoj Gurudev je tvoj primarni mahađana. Sledi njega i u svakoj situaciji razmotri kako bi se on ponašao.

*

Pitanje: Imam pitanje vezano za treću liniju čuvenog stiha “mahājano yena gataḥ sa panthāḥ”. Dharmasya tattvaṁ nihitaṁ guhāyāṁ—bukvalni prevod uopšte nema smisla —“Istina religije je skrivena u pećini.” Bhaktivedanta Svami kaže da guhāyāṁ znači “srce mahađana” ili “Prava istina religioznih principa se krije u srcu čiste, samo-spoznate osobe.” Moje razumevanje je da je guha u srcu svih nas —istina religije se krije u našim srcima, u obliku intuicije. Molim vas za vaše mišljenje?

Odgovor: Popularno značenje reči dharma uključuje različite principe navedene u vedskim spisima. To je takođe smisao dharme iz kontekstva ovog stiha. Tako da ne mislim da je “intuicija” nameravano značenje dharme u ovom stihu.

Postoje četiri izvora dharme po Manu Smriti (2.12)—Veda, Smriti, sadacara, i ono što osobi donosi zadovoljstvo. To je takođe smisao stiha SB 7.11.7.

Zbog toga sugeriram da se treća linija ove šloke koju si naveo upućuje na sadacaru. Postoji puno situacija koje imamo u životu za koje ne možeo naći odgovor u vedama ili smritiju.  Za takve situacije trebamo zavisiti od sadacre sadhua—sādhu-vartmānuvartanam (BRS).

Na primer: Da li vaišnava treba jesti krompir, paradajz, čokoladu itd? Nećemo dobiti odgovor na ta pitanja u šastrama.  Jedino je sadacara naša pramana u takvom slučaju.