Svaka osoba ima sposobnosti da izvšava određenje dužnosti i aktivnosti, i radeći tako, stekne zadovoljstvo, sreću i uspeh.  Ako osoba pokuša da izvrši dužnosti ili aktivnosti za koje nije kvalifikovana, onda će najverovatnije rezultat takvog pokušaja biti nezadovoljstvo, frustracija, i patnja za samu osobu (a moguće i za ostale). Upravo zbog toga, jedan od osnovih principa kojima nas uči Bhagavad Gita je da svako treba delovati u skladu sa svojim kvalifikacijama. Kṛṣṇa Sam kaže para-dharmo bhajavahaha — opasno je izvršavati dužnosti za koje nismo kvalifikovani.

Sledi priča koje slikovito objašnjava ovu misao. 

Perač odeće je imao magarca i psa.  O magarcu se veoma lepo starao, jer mu je magarac pomagao da nosi puno odeće do i sa reke, gde bi ih perač prao.  Sa druge strane, pas mu nije bio od velike pomoći, pa ga nije čuvao i hranio kako treba.  Pas je bio izgladneo i veoma mršav.

Jedne noći, dok je perač bio u dubokom snu, lopov je ušao u kuću. I pas i magarac su ga primetili.  Pas nije zalajao, iako se to očekivalo od njega.  Kada je video to, verni magarac ga je prekorio što ne izvršava svoju dužnost. Pas je sa prezirom odgovorio da neće da brine o gospodaru kad gospodar ne brine o njemu.  Magarac se razbesneo kada je to čuo, i odlučio da probudi gospodara njačući glasno.  Perač je probudio i potpuno zbunio: zašto je magarac njakao? Pomislio je da je možda bio previše fin prema magarcu i da ga je razmazio do te mere da se sad bezobrazno ponaša.

Želeći da ga nauči pameti, perač je ustao iz kreveta i istukao magarca štapom dok ga je vređao.  Perač se nakon toga vratio u krevet.  U međuvremenu se lopov iskrao iz kuće.

Pas, koji je svo vreme pratio šta se događa, je onda upitao magarca:  “Kako se osećaš dragi prijatelju? Dobio si velikodušnu nagradu za tvoju službu.” Očigledno, magarac je shvatio svoju grešku. 

Svako je jedinstven

Kako različite osobe imaju različite kvalifikacije, vedski spisi daju instrukcije u skladu sa kvalifikacijama. Sve nije primenjivo za svakog. Ova jedinstvena osobina vedskih spisa je često zanemarena. Postoje odvojena pravila za student, osobe u braku, ili u odvojenosti, neudate devojke, udovice, roditelje, učitelje, osobe na vlasti, i tako dalje. Drugim rečima, dužnosti se razlikuju u skladu sa nečijom prirodom i statusom osobe.

Takođe, pošto različiti ljudi imaju različite kvalifikacije, postoje raznovrsni spisi, božanstva, škole filozofije, i duhovne prakse u Indiji. Svako mora da krene sa svoje polazne tačke.

Da bi se zaštitili od rizika da nekvalifikovana osoba dobije znanje, znanje se nikada nije zapisivalo u vedskoj kulturi.  Prenosilo se samo putem oralne tradicije. Zato se vede i zovu šruti—ono što se čuje od učitelja. Zapisivanje knjiga na listove je poslao praksa tek puno kasnije.  Autor knjige, obično učitelj, ne bi delio sadržaj knjige sa nekvalifikovanim osobama.  Studenti bi se zavetovali da ne šire znanje nekvalifikovanim kandidatima.

Postoje druga tri primera situacija kada se ne može prema svakom ponašati isto.  Većina univerziteta zahteva od studenta da polože prijemni ispit.  Nakon toga univerziteti prime samo studente koji su se kvalifikovali.  Student dalje prati kurikulum koji služi predstavljanju informacija redosledom koji prati napredak studenta.  Učenik ne polaže ispit iz fizike za koji je potrebno znanje matematike koju još uvek nije naučio, niti student ide na napredna predavanja iz fizike dok ne završi osnovna predavanja iz fizike.  Za svaki predmet, predavač podučava u skladu sa nivoom svoje publike.

U medicinskim knjigama su opisani razne vrste lekova, ali lekovi nisu primenjivi na sve tipove osoba.  Doktor prvo uradi dijagnostiku bolesti i u skladu sa tim utvrdi koji je odgovarajući lek.  Za svaku bolest može postojati puno lekova, ali nije svaki lek odgovarajući za svako pacijenta.  U Ajurvedi se na primer lek ne prepisuje samo na osnovu bolesti, već se u obzir uzima i tip tela, karakter, starosna dob, imunitet i pol pacijenta. 

Dodatni primer je da se u Bhagavata Purani navodi puno pravila koja su predviđena za odvojeni red života.  Međutim ako bi ta ista pravila porodični ljudi primenili u svojim životime rezultat bi bio da bi se osećali jadno. U skladu sa tim, postoje odvojena pravila za različita joga, karma, đnjanja, i bhakti učenja. Trebamo razborito praviti razliku između njih.

Utvrđivanje kvalifikacija

U literaturi na sanskritu, uobičajeno je za autora da navede četiri stvari u početnim stihovima, kao što je navedeno u sledećem stihu:

adhikārī ca sambandho viṣayaś ca prayojanam
avaśyam eva vaktavyaṁ śāstrādau tu catuṣṭayam

(Śloka-varttika 1.1.17)

“Osoba kvalifikovana čita knjigu, teme kojima se knjiga bavi, odnos knjige sa subjektom, i cilj knjige se trebaju objasniti na samom početku.”

Namera je da se potencijalni čitalac informiše da li je knjiga interesantna za njega/nju.  (anubandha-ćatuštaja). Neke od ovih informacija su date u uvodu, predgovoru ili prologue u modernism knjigama. Od četiri navedene stvari, adhikari, ili potrebne kvalifikacije osobe, su najbitnije. Jedna od osnovnih kvalifikacija je da osoba zainteresovana za čitanje knjige mora imati interesovanje za sticanje specifičnog smisla ili cilja koji je opisan. Ukoliko osoba nema tu kvalifikaciju, onda on/one nisu kvalifikovani da čitanju knjigu i za njih će biti skoro nemoguće da shvate njeno pravo značenje.

U modernom svetu, svako može da nabavi knjigu u štampanom obliku ili kroz elektronske medije. Svako takođe može da studira spise na univerzitetima gde se ne testiraju prijemne kvalifikacije. Svojstvenost spisa je da ako osoba koja ih studira nema potrebne kvalifikacije, on/ona neće biti u stanju da razume njihovi srž. Kvalifikacije koje osoba ima su kao alat koji služi da se razotkriju tajne koje su sakrivene u knjigama.

Može doći do pogrešnog razumevanja

Na žalost, često ljudi koji su nekvalifikovani ne samo da čitaju spise, već ih i kritikuju. Ove kritičare drugi vide kao autoritete.  Ovakve delatnosti su stvorile puno negativnosti vezanih za indijske spise, filozofije, i duhovne prakse. Često se čuju opaske kao na primer “Hinduizam je velika zbrka. Potpun je haos.  To je religija sa milion bogova.” A takva izjava ne može biti dalje od istine.  Još jedna poenta koju treba razmotriti jeste da, u knjigama koje se bave filozofijom, nije sve što je napisano konačan zaključak, ili sidhanta, koju je autor hteo da utvrdi. Postoji takođe purva-pakša, ili princip pobijanja, koji se možda neće izričito utvrditi. Nekvalifikove osobe ili one sa nezrelim rasuđivanjem, koje studiraju takve knjige bez odgovorajućeg vođstva, mogu pogrešno da pomešaju purva-pakša sa sidhantom. Puno pogrešnih shvatanja je nastalo iz pogrešnog tumačenja spisa. 

Da bi izbegli takva pogrešna shvatanja, često se upozorava protiv tumačenja spisa od strane nekvalifikovanih osoba. Na primer, Gospod Kṛṣṇa izričito zabranjava nepredanim osoboma da čitaju Bhagavad Gītā-u:

idaṁ te nātapaskāya nābhaktāya kadācana
na cāśuśrūṣave vācyaṁ na ca māṁ yo ’bhyasūyati

(Gītā 18.67)

“Ovo znanje ne treba pričati osobama koje ne vladaju čulima, koje nemaju pravu predanost, koje ne žele da čuju, ili onima koji mi zavide, misleći da sam materijalne prirode.”

Upozorenje važi i za učenike i za učitelje. Pokušaj će biti uzaludan ukoliko učitelj pokuša da poduči nekvalifikovanog učenika.

Kako je navedeno:

nādravye nihitā kācit kriyā phalavatī bhavet |
na vyāpāra-śatenāpi śukavat pāṭhyate bakaḥ 

(Hitopadeśa 1.42)

“Kao što stotine pokušaja ne mogu naučiti ždrala da priča kao papagaj, tako se i nepodobna osoba ne može naučiti.”

Kvalifikacije se mogu menjati

Moj ponizni predlog i zahtev svima zainteresovanim za proučavanje bilo koje indijske literature jeste da se prvo proveri da li postoje neophodne kvalifikacije. Osoba ne treba da se oseća obeshrabreno ili utučeno ukoliko nije kvalifikovana, ali bitno je shvatiti važnost kvalifikacija. Ljudska bića imaju sposobost da se promene.  Nečije kvalifikacije nisu nepromenjive i mogu se steći ili unaprediti. 

*** originalni članak je objavljen 3. decembra 2011 na engleskom sajtu Điva instituta