Kao što se zlato može dobiti samo iz rudnika zlata, slično tome, sreća može doći samo iz svog izvora, tj. Bhagavana. Svaka sreća koju doživimo u ovom materijalnom svetu u krajnjoj liniji je utemeljena u Bhagavanu. Stoga, svesno ili nesvesno, svi tragaju za Bhagavanom. Ali On se ne može dostići tražeći Ga nesvesno. Stoga nas Šri Điva Gosvami vodi ka Njemu objašnjavajući Njegovu blaženu prirodu. U nastavku su neki odlomci iz prve anučede Priti Sandarbe, nakon čega sledi moj komentar.

1.2 Apsolutna stvarnost je u suštini blaženstvo

एतदुक्तं भवति—यत् खलु परमतत्त्वं शास्त्रप्रतिपाद्यत्वेन पूर्वं निर्णीतं, तदेव सदनन्तपरमानन्दत्वेन सिद्धम्। श्रुतावपि “सैषानन्दस्य मीमांसा भवति” (तै.उ. २.८.१) इत्यारभ्य, मानुषानन्दतः प्राजापत्यानन्दपर्यन्तं दशकृत्वः शतगुणिततया क्रमेण तेषामानन्दोत्कर्षपरिमाणं प्रदर्श्य, पुनश्च ततोऽपि शतगुणत्वेन परब्रह्मानन्दं प्रदर्श्याप्यपरितोषात्, “यतो वाचो निवर्तन्ते” (तै.उ. २.९.१) इत्यादिश्लोकेन तदानन्दस्यानन्त्यत्वमेव स्थापितम्। विलक्षणत्वं च। 

U tom smislu, treba reći sledeće: Apsolutna stvarnost, koja je prethodno utvrđena kao predmet koji treba da se utvrdi svetim pismima, zaista je utvrđena kao večno, neograničeno i vrhovno blaženstvo. U Šrutiju koji počinje izjavom, saiṣānandasya mīmāṁsā bhavati, „Ovo je, dakle, procena tog blaženstva“ (TU 2.8.1), postepeno se predstavlja deset različitih nivoa blaženstva, od nivoa ljudskih bića do nivoa Prađapatija (tj. Brahme), svaki sto puta veći od prethodnog. Tada se tvrdi da je blaženstvo Vrhovnog Brahmana sto puta veće čak i od Prađapatijevog. I dalje nezadovoljni, Šruti utvrđuju bezgraničnost Njegovog blaženstva kao i njegovu razliku [od materijalne sreće] kao to – yato vāco nivartante aprāpya manasā saha, „iz kojeg se reči vraćaju zajedno sa umom, a da ga nikada ne dosegnu“. (TU 2.9.1)

(तै. २.७.१) “को ह्येवान्यात् कः प्राण्यात् यदेष आकाश आनन्दो न स्यात्” इत्यनेन नानास्वरूपधर्मतोऽपि तस्य केवलानन्दस्वरूपत्वमेव च दर्शितम्। तथाभूतमार्तण्डादिमण्डलस्य केवलज्योतिष्ट्ववत्।

I, sledećom izjavom, suštinska priroda Vrhovnog Brahmana je pokazana kao potpuno samo blaženstvo, iako ono ima različite karakteristike u svojoj suštinskoj prirodi. To je kao sunce koje je, uprkos svojim različitim svojstvima, [kaže se da je] jedina svetlost – ko hy evānyāt kaḥ praṇyāt yad eṣa ākāśa ānando na syāt:
Ko bi živeo i disao da ovo [Brahman kao] Blaženstvo ne postoji na nebu? (TU 2.7.1)

Komentar

Ranije u Tattva Sandarbhi (51) rečeno je da je Apsolutna Stvarnost nedualna svest i da je poznata pod tri imena, naime Brahman, Paramatma i Bhagavan. Da bi objasnio ova tri aspekta tatve i izložio njihove karakteristike, Šri Điva je sastavio Bhagavat i Paramatma Sandarbu. Zatim je u delu „Krišna Sandarbhe“ (28-29) identifikovao izvorni oblik Bhagavana kao Krišnu. Krišna je oličenje vrhovnog blaženstva (paramananda), kao što je Brahma rekao:

Kakva sreća! Koliko su zaista srećni stanovnici Nandine pastirske zajednice u Vrađi, jer je njihov dragi prijatelj Šri Krišna, večni potpuni Brahman, koji je otelotvorenje vrhovnog blaženstva. (10.14.32)

Krišnin oblik je večan i neograničen. To se razume iz izjave Šukadeve u kojoj opisuje različite oblike Višnua koje je manifestovao Krišna, dok istovremeno opisuje iluziju Brahme:

Oblici Višnua bili su otelotvorenja jedne Apsolutne Suštine, sastavljene samo od čistog bića, svesti i beskonačnog blaženstva. Njihovu beskonačnu slavu sigurno ne dotiču čak ni oni koji vide vizijom pročišćenom proučavanjem Upanišada. [tj. sledbenici đnjana-marge]. (SB 10.13.54)

Šri Điva Gosvami se poziva na Taitirija Upanišadu (2.8.1) da bi pokazao da je Apsolutna Stvarnost blažene prirode. Postoje dva načina da se postigne sreća. Prvi je od kontakta čula sa njihovim povoljnim čulnim objektom. Ova vrsta sreće je prolazna i na kraju izvor patnje. Ovo je ono što je Krišna rekao Arđuni:

O Kuntin sine, sva zadovoljstva rođena iz čulnih kontakata su samo izvor patnje, podložna početku i kraju. Stoga se mudri ne upuštaju u njih. (Gita 5.22).

Druga vrsta sreće dolazi iz Apsolutne Stvarnosti, kao što je Krišna rekao:

Onaj čiji je um odvojen od spoljašnjih čulnih objekata dostiže blaženstvo koje je u Sopstvu. Zatim, sjedinivši se sa Bogom, uživa večno blaženstvo. (Gita 5.21)

To su dve vrste blaženstva koje se upoređuju u Taitirija Upanišadi. Prvo, daje deset nivoa materijalnog blaženstva. Potpuni odlomak je sledeći:

Ovo je, dakle, procena tog blaženstva: pretpostavimo da postoji mladić, dobar, učeni, najzahtevniji, najsnažnije građen i najmoćniji. Zamislite da cela ova zemlja puna bogatstva pripada njemu. [Blaženstvo koje bi doživeo] je jedna jedinica ljudskog blaženstva. Kada bi se ovo ljudsko blaženstvo pomnožilo sa stotinu, to bi bilo jedno blaženstvo ljudskih gandharva. To je takođe blaženstvo koje doživljava poznavalac Veda (šrotrija) koji nije pokoren materijalnim željama. Ako se ovo blaženstvo ljudskih gandharva umnoži sto puta, bilo bi jednako jedinstvenom blaženstvu božanskih gandharva, a takođe i poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Ako se ovo blaženstvo božanskih gandharva umnoži sto puta, bilo bi jednako jedinstvenom blaženstvu Pitrija, čiji je svet večan, kao i blaženstvu poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Kada bi se ovo blaženstvo Pitrija, čiji je svet večan, umnožilo sto puta, bilo bi jednako jednom blaženstvu Ađana-deve, a takođe i onog poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Kada bi se ovo blaženstvo Ađana-deva umnožilo sto puta, to bi bilo jedno blaženstvo Karma-deva koji postižu svoj status deva kroz vedske rituale, kao i blaženstvo poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Ako se ovo blaženstvo Karma-deva umnoži sto puta, bilo bi jednako jednom blaženstvu Deva, a takođe i blaženstvu poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Ako se ovo blaženstvo Deva umnoži sto puta, bilo bi jednako jednom blaženstvu Indre, a takođe i poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Kada bi se ovo Indrino blaženstvo umnožilo sto puta, bilo bi jednako jednom blaženstvu Brihaspatija, a takođe i onog poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. Ako se ovo blaženstvo Brihaspatija pomnoži sto puta, bilo bi jednako jednom blaženstvu Prađapatija (Brahme), a takođe i onog poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. I ako bi se ovo blaženstvo Prađapatija umnožilo sto puta, bilo bi jednako jednom blaženstvu Brahmana, a takođe i onog poznavaoca Veda koji nije pokoren materijalnim željama. (TU 2.8.1-4)

Sve je to materijalna sreća. Uz to rečeno, Taitirija Upanišad (2.9.1) kaže da je blaženstvo Apsolutne Stvarnosti izvan svakog poređenja. Ne postoje reči kojima bi se to opisalo jer reči mogu opisati samo materijalnu sreću, koja je ograničena. Ne može se uporediti ni sa čim u našem iskustvu jer je neograničeno i potpuno drugačije prirode. Blaženstvo je sama priroda Apsoluta, kao što je rečeno, „Brahman je svestan i blažen“ (vijñānam ānandaṁ brahma, BAU 3.9.28). Sunce ima mnogo atributa kao što su toplota, oblik, veličina, brzina, gravitaciona sila i ultraljubičasto zračenje, ali njegova najistaknutija osobina je svetlost. Slično tome, iako Apsolutna Stvarnost ima neograničene kvalitete, najistaknutiji je blaženstvo, ananda. Postojanje i svest služe samo svrsi doživljavanja radosti.

Ljudi udišu i izdišu jer ovo blaženstvo Brahmana postoji (TU 2.7.1). Značenje ove izjave je da živimo da bismo postigli blaženstvo Brahmana. Ne živimo samo zbog života. Ne želimo da živimo bez blaženstva. Stoga, kada osoba izgubi nadu da će postići blaženstvo, oseća se kao da će izvršiti samoubistvo, a neki to i čine. Šta god da radimo, naš krajnji cilj je da postignemo ovu blaženstvo. Dakle, svi tragaju za Apsolutom i ako ga ne pronađu, ne mogu biti mirni i srećni. Švetašvatara Upanišad (6.20) indirektno kaže ovo: „Bez poznavanja Boga, ljudi će moći da okončaju sve svoje patnje samo kada budu u stanju da pokriju nebo na način na koji koža [pokriva telo].“ Drugim rečima, nemoguće je osloboditi se patnje ni na koji drugi način osim spoznajom Boga, koji je oličenje blaženstva.

Stoga, svako u ovom materijalnom polju oseća se nepotpuno u sebi. Ovaj osećaj se može ublažiti samo postizanjem blaženstva Brahmana ili priti. Želja za sticanjem bogatstva, moći, položaja, veza, je u krajnjoj liniji želja za vrhovnom blaženstvom. Iz neznanja, ljudi pogrešno usmeravaju svoje želje ka materijalnim težnjama. Kada su frustrirani materijalnim ciljevima, okreću se drogama i alkoholu ili seksu, ili se mogu zainteresovati za duhovnost. U svakom slučaju, pravo rešenje leži u blaženstvu Apsoluta, a to blaženstvo je ljubav ili priti.