PITANJE:

Ja sam registrovana medicinska sestra (RN) već 12 godina i mnoge od tih godina sam brinula o bolesnoj, teško povređenoj i umirućoj deci. Postoje neke ozbiljne situacije u koje sam učestvovala i koje su me ostavile sa simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Trenutno sam zadužena za koordinaciju nege za pedijatrijske pacijente za hospis za koji radim jer fizički ne mogu da budem RN koji pruža negu zbog svojih simptoma. Osećam simptome tahikardije (ubrzan rad srca) i bol u grudima povezan sa anksioznošću svaki put kada imam posla sa mladim ili pedijatrijskim pacijentima. Barem jednom dnevno imam sećanja na slučajeve u koje sam bila uključena dok sam radila u pedijatrijskoj traumatološkoj nezi. Uhvatim sebe kako iznova i iznova proživljavam trenutke u mislima. Anksioznost i ponavljanje starih slučajeva bili su toliko loši pre nekoliko godina da sam morala da prestanem da radim direktno sa pacijentima svih uzrasta jer sam se osećala veoma anksiozno i isceđena kao rezultat toga. Ovi događaji koje kao da ponovo proživljavam desili su se pre više od deset godina. Kako mogu da uklonim osećanja u vezi sa traumom iz ovih sećanja i da ih imam samo kao prošla iskustva koja ne dovode do anksioznosti?

ODGOVOR:

Ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) često prijavljuju da se osećaju preopterećeno dok ponovo i iznova oživljavaju užasna sećanja i veoma bolna osećanja. Često pribegavaju nezdravim načinima za otupljivanje simptoma, kao što su uzimanje droga ili alkohola. Dakle, veoma je dobro što ste napravili zdrav izbor da pređete na administrativnu ulogu i da posegnete za pomoć, umesto da pribegnete manje zdravim opcijama. Prvi korak u lečenju je da steknete jasnoću tako što ćete razumeti šta se zapravo dešava u vašem umu. Kako funkcioniše stvaranje ovih svakodnevnih proganjajućih uspomena i zašto to radi? Kada to saznate, možete preduzeti korake za upravljanje simptomima kako ne biste bili njihova bespomoćna žrtva.

Iz ugla Jiva Vedske Psihologije, posmatramo osnovni uzrok problema. Osnovni uzrok nisu traumatska iskustva koja ste imali. Tako ste obrađivali ta iskustva. Nije da ste iskusili da deca redovno umiru. Ovo je spoljašnji događaj koji utiče na ljude u različitom stepenu. Na primer, neće sve bolničarke imati PTSP kao rezultat rada sa decom koja umiru. Dakle, koja je razlika od medicinske sestre do medicinske sestre? Zašto jedna medicinska sestra pati od PTSP-a, a druga ne? Osnovni uzrok problema je u našem buddhiju, ili inteligenciji. Pod inteligencijom ne mislimo na „pametnu knjigu“, vrstu inteligencije. Inteligenciju definišemo kao našu sposobnost varenja za emocije. Ako nismo u stanju da emocionalno svarimo događaj, onda taj događaj leži neobrađen u našem nesvesnom umu – progoni nas neprestano dok ga ne probavimo. Ovo je osnovni uzrok našeg problema – nesvarena sećanja koja leže u našem chitta (nesvesnom umu). Ova sećanja koja su se desila u prošlosti, nazvana samskare, su neverovatno moćna jer upravo ona pokreću naše svakodnevne misli, osećanja i ponašanja! U stvari, kada na nešto reagujemo danas, u sadašnjem trenutku, mi zapravo uglavnom ne odgovaramo samo na ono što se dešava. Možda je 10% našeg odgovora na taj stvarni događaj u sadašnjem trenutku, ali ostalih 90% našeg odgovora podstiče naša samskara. Neka stara uspomena, koja zato što se nikada nije svarila, stalno skače u naš um, vrišti za našu pažnju.

Da budemo precizniji u vašoj situaciji – kada vidite dete u bolnici, vaša inteligencija (buddhi) će automatski izvršiti pretragu u vašem nesvesnom umu (chitta), da pronađe bilo kakvo slično sećanje. Traži podudaranje od onoga što trenutno vidite sa onim što ste ranije iskusili. Pošto ste radili u hospiciju sa toliko dece toliko godina, naravno, imate direktno podudaranje u obliku veoma velikog memorijskog fajla u vašem nesvesnom umu sa svom decom u hospiciju sa kojom ste radili. Dakle, vaša inteligencija lako i brzo locira ovaj fajl i prenosi ga iz vašeg nesvesnog uma u ​​vaš svesni um. Sve se ovo dešava za manje od jedne sekunde. Kada se fajl pojavi, sve vaše nesvarene emocije u vezi sa ljudima koji su umrli, koje niste uspeli da spasete, pomognete ili se od njih pozdravite, potpuno vas preplave osećanjima. Vaše memorijske datoteke takođe imaju slike u sebi, tako da ćete ponekad možda videti i slike koje trepere u vašem umu. Zvuk, miris, dodir – sve vaše čulne percepcije koje se odnose na to sećanje takođe dolaze u vaš um. Možda iznova i iznova čujete u svojoj glavi poslednje reči deteta, ili vidite njegovo lice, ili se sećate dodira njihove male hladne ruke. Štaviše, moguće je da ste imali neka sećanja iz prošlosti, sećanja na tugu ili smrt voljene osobe ili bliskog rođaka, a ona su se pokrenula kada ste bili medicinska sestra. Tako su emocije povezane sa tugom koje su već ležale u vašem nesvesnom umu pojačane svakim detetom koje ste izgubili. Dakle, kada doživljavate simptome PTSP-a, ne samo da ste preplavljeni bolnim osećanjima pedijatrijskih pacijenata koje ste izgubili, već i voljenih osoba koje ste izgubili. Shvatajući um na ovaj način, nije ni čudo što osećate anksioznost i bol u grudima zbog ove ogromne poplave emocija i sećanja.

PRAKTIČNA VEŽBA

Ključ za rad sa PTSP-om je da svarite vaša bolna sećanja – sećanja koja su možda bila previše bolna da biste se nosili sa njima kada su se pojavila, ali koja sada prizivaju vašu pažnju. Nije brz proces za izlečenje, niti može biti dovoljna samo jedna mala vežba kao što je ova ispod. Ali, to je polazna tačka. Preporučujemo vam da isprobate vežbu da biste započeli, i da nastavite sa radom sa terapeutom na varenju vaših sećanja kako biste ih oslobodili uz pomoć profesionalca i kako biste bili mirni.

1. Odvojite malo vremena da poradite na svojim uspomenama. Zakažite sastanak sa sobom kako biste jasno znali u koje vreme počinjete ovaj mučni emocionalni posao i kada ćete završiti. Mnogi ljudi smatraju da je previše bolno procesuirati sećanja na nekoga ko umire. Dakle, ovaj pristup u kojem jasno odredite vreme početka i zaustavljanja će vam dati osećaj kontrole u ​​situaciji koja se često oseća emocionalno potpuno van kontrole.

2. Stvorite sveti prostor za svoj rad isceljenja. Zapalite sveću. Umotajte se u meko ćebe. Povežite se sa Šri Krišnom. Pevajte Mahamantru. Osetite Njegovo božansko prisustvo koje vas prati. Zahvalite Krišni što vam je dao priliku da radite na sebi.

3. Napišite o jednoj od uspomena koje vas i dalje proganjaju. Izaberite jedno od uspomena koje je emocionalno veoma teško. Što konkretniji budete kada pišete o sećanju, to bolje. Napišite sve detalje sećanja. Kada završite sa pisanjem sećanja, vratite se nazad i zaokružite koliko ste osećanja napisali. Primeri reči osećanja su: depresivan, tužan, ljut, uplašen, kriv, bespomoćan.

4. Napišite detaljnije o svojim osećanjima. Kako je osećati ta osećanja? Ako niste napisali nijednu reč osećanja, vratite se i dodajte reči osećanja u svoju priču. A onda napišite detaljnije o svojim osećanjima. Osećanja se često potiskuju, pa što više pažnje posvetite osećanjima, to bolje. Dugo su potisnuti. Dakle, izvući ih, osetiti ih je veoma teško, jer ko želi da aktivno ide na mesto koje boli? To je kao da odete kod zubara i zamolite ga da vam izvadi zub bez sredstva protiv bolova… ali prihvatanje bolnih emocija je ono gde će doći olakšanje. Često kažemo: „Moraš to da osetiš, da to izlečiš“. Zato dozvolite sebi da plačete, vrištite, ili šta god treba da uradite da biste prepoznali, potvrdili i zaista osetili taj osećaj koji je tako dugo bio u vama.

5. Sada, upotrebite svoju buddhi (inteligenciju) da kažete sebi šta ste razumeli da se dešava sa vašim umom. Možda bi bilo od pomoći da ga napišete na komadu papira i držite ga sa sobom, tako da ga možete pročitati u sebi svaki put kada počnete da osećate simptome. Budite ljubazni i podržavajte sebe. Možete napisati nešto ovako: „Dušo, udahni duboko i znaj da je ono čega se sada sećaš samo sećanje. To se sada ne dešava. Sećanje je prepuno emocija koje niste svarili iz prošlosti, ali radite na njihovoj obradi i lečite se. Osećate zabrinutost zbog privremenog tela deteta, a ne zbog njegove večne duše. Zato se samo vratite u sadašnji trenutak i budite sa onim što je ovde. Krišna je trenutno ovde sa vama. Budite sa Njim. Prošlost je prošlost – više je nema. I biram da ne dozvolim da me to više proganja.”

6. Mnogi ljudi koji pate od PTSP-a smatraju da je upotreba esencijalnih ulja korisna kao brz način za smanjenje anksioznosti na licu mesta. Dakle, možete pokušati da nabavite esencijalno ulje lavande ili ruže. Stavite nekoliko kapi u dlanove, a zatim stavite dlanove preko nosa. Zatvorite oči i duboko udahnite 3 puta. Udahnite eterično ulje. Vežbajte pažljivost tako što ćete u umu tiho pevati Mahamantru. Prizemljite se u sadašnjem trenutku, gde ne postoji anksioznost. Anksioznost dolazi samo iz prošlih uspomena. Ponavljajte duboko disanje i pevanje onoliko puta koliko vam je potrebno dok simptomi anksioznosti ne nestanu.