PITANJE:

Zaista nam je potrebna dodatna pomoć u vezi sa roditeljstvom. Čini se da smo se loše ponašali u vaspitanju našeg šestogodišnjeg sina. Za njega je teško čuti šta drugi govore. Takođe je rasejan na časovima. Evo dva primera od danas:

Ujutru se neko vreme igrao i nije želeo da ide na pranje. Ponudio sam svoju pomoć i rekao, ako on ne ode sada, kasnije neću pomoći. Nije.

Danas smo došli kući i on je hteo da ostane u dvorištu. Rekao sam mu da može, ali da obuče tople pantalone, jer je napolju minus 15. Još jednom nije poslušao i ostao je u dvorištu. Ušao je posle 20-ak minuta da obuče pantalone. Nisam mu dozvolio da ide i rekao sam da se prvo zagreje. Rekao je da mora da nauči da kliza, obukao se i izašao napolje… Pre nego što je otišao rekao sam, ako ga klizaljke ometaju da sluša, onda neće ostati. Rekao je da ne može da kontroliše svoj um i otišao…Možda smo prestrogi i previše nestabilni u isto vreme? Kada pokušam da pogledam iz ugla mog sina, vidim mnogo „ne mogu“. U isto vreme, čini mi se, da smo ga razmazili. Zaista sam zbunjen. Trudim se da budem svestan u roditeljstvu koliko mogu. Ali vrlo često ne mogu da obuzdam bes i vičem na njega.

ODGOVOR:

U Bhakti jogi, sve radnje se izvode pod nadzorom Boga. Imajte ovo na umu sve vreme, misleći: „Radim ovo za Božije zadovoljstvo. Pokušajte da mislite: „Ja ovo radim za Boga i ja sam osoba koju je Bog odredio da se brine o mom sinu. Šta god da vam se desi, vi to vidite kao milost Božiju. Ovaj osećaj mora doći iz vas. To je stvar svesti. Možete to posmatrati kao: „Bog me uči nečemu… Šta On pokušava da me nauči? Šta On želi da naučim? Kako mogu da vidim svoj bes i gubitak kontrole kao prozor prilike da naučim nešto više o prirodi svog uma?“ Shvatite ceo život kao igru, jer znate da Bog nevidljivo čini stvari. On ti daje lekcije i brine o tebi sve vreme. Kao što Krišna objašnjava Arjuni u Bhagavad Giti, „Sve svoje radnje obavljajte kao svoju dužnost i na nevezan način“. Nemojte biti uznemireni ishodom. Ostanite uravnoteženi u svojim emocijama, bez obzira na to kako vaš sin reaguje. Takođe je važno razumeti da kada vičete na svog sina, stvarate samskare u njegovom ranjivom umu koje mu mogu stvoriti poteškoće kasnije u životu, kao što je osećaj ljutnje, straha i problema sa poštovanjem autoriteta.

Uz to, možda mislite da neke od ovih pojmova poznajete veoma dobro. Međutim, njihova praktična primena je sasvim druga priča, kao što ste i vi iskusili. Duhovnost treba doživeti, inače to nije duhovnost. Iskoristite ovu priliku za samostalno učenje, da razumete teoriju i da je pravilno primenite.

PRAKTIČNA VEŽBA:

Evo jednog načina da praktično radite sa svojim umom, a takođe i sa svojim sinom.

1. Izaberite sliku svog sina za koju smatrate da je posebno slatka, jer kada je pogledate, topi vam srce. Sedite ispred slike i zapalite sveću, gledajući u sliku 5 minuta. Neka vaše srce oseti ljubav i nežnost prema vašem sinu. Gledajte na njega kao na Božji dar koji treba da negujete i da o njemu uvek brinete.
2. Nakon 5 minuta, zapišite koliko vam je vaš sin dragocen. Koje kvalitete kod njega negujete?
3. Obratite pažnju na to kako se vaš um oseća u ovom otvorenom, proširenom stanju ljubavi. Zapišite sa ovog mesta ljubavi, obavezu da nećete dozvoliti da vaš bes prevlada nad vama i da nećete vikati na svog sina, bez obzira na njegovo ponašanje. Razgovarajte sa svojim sinom koliko vam je dragocen i izvinite se što ste vikali na njega. Podelite s njim da više nećete vikati na njega i da ćete koristiti bolji način da komunicirate s njim kada ste uznemireni. Zamolite svog sina i muža da takođe potpišu obavezu. Objavite svoju pismenu obavezu na vidljivom mestu kako bi cela porodica mogla da ih vidi i kao dnevni podsetnik da ostanete uravnoteženi i upravljate svojim emocijama.
4. Iako se vaš sin lako ometa i ne radi kako mu je rečeno, izgleda da ima neke simptome poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Roditelji dece sa ADHD-om često su frustrirani i gube živce zbog hroničnog problema da dete ne obraća pažnju ili ne radi kako im se kaže. Da biste efikasno radili sa decom koja se lako ometaju i koja ne prate uputstva (bez obzira da li imaju ADHD ili ne), važno je da im date samo jedno kratko uputstvo u isto vreme. Takođe je važno da im se približite i kleknete do nivoa njihovih očiju i stavite ruke na njihova ramena ili ih držite za ruku da biste privukli njihovu pažnju i zadržali je. Recite svom sinu šta osećate i šta želite da uradi, a zatim mu pomozite da to uradi ili će to odmah zaboraviti. Na primer, ako je vaš sin napolju, onda izađite napolje i recite mu da želite nešto da mu kažete. Idi pravo do njega i klekni i drži ga za ruke i pogledaj ga u oči. Reci mu: „Dragi moj, zabrinut sam jer je napolju hladno, a ti nemaš tople pantalone. Možeš li, molim te, ući sa mnom sada pa ćemo ti obući tople pantalone, a onda možeš da trčiš napolje i ponovo se igraš?“ Možete ga čak i pitati da li želi da vas odjuri do vrata da vidi ko može najbrže doći do njih. Neka bude zabavno za svog dragog dečaka.
5. Ako se i dalje ne slaže, onda mu možete reći da može izabrati da pođe sa vama sada ili za 2 minuta. Deca često vole da osećaju da imaju izbora. Ako kaže da će doći za 2 minuta, onda ostani napolju, ali pusti ga da se igra i onda mu posle 2 minuta reci da je vreme isteklo. Kleknite, držite ga za ruke i uradite rutinu navedenu u tački 4.
6. Kada uđe sa vama, recite mu koliko vas čini srećnim jer sledi uputstva. Često se roditelji fokusiraju na to da grde svoju decu zbog onoga što rade pogrešno. Ako možete da pokušate da se usredsredite na ono što tačno radi tako što ćete ga „uhvatiti da radi nešto dobro“, to će mnogo doprineti oblikovanju njegovog ponašanja u pozitivnom pravcu koji želite. Možete mu reći koliko ste ponosni na njega što sledi uputstva i takođe reći svom mužu ispred svog sina koliko ste ponosni na njega što sledi uputstva. Jednom kada vidi koliko hvale dobija za praćenje uputstava, poželeće da to radi sve više i više.