PITANJE:

Ne znam šta da radim sa problemom prejedanja. ja sam gojazna. Vežbam, ali jedem…  Silovana sam kao dete, a roditelji su me uvek tukli i govorili mi da sam bezvredna i glupa. Kako mogu da izlečim? Pevala sam, radila sevu i jogu, čak sam sebi govorila rečenice poput „Ja sam bhakti. Ja sam ljubav. Ja sam vredna.” Čak idem kod psihologa, ali nema poboljšanja.

ODGOVOR:

Žao nam je što čujemo za bol i patnju koju ste doživeli. Dobra vest je da više ne morate da patite. Ako analizirate sve probleme u društvu, bilo na individualnom, porodičnom ili nacionalnom nivou, svi oni potiču iz nedostatka ljubavi. Osnovni uzrok psiholoških problema ljudi – bilo da su prinuda, fobija, neuroza ili psihoza – je nedostatak ljubavi. Većina psihičkih problema dolazi iz detinjstva jer dete nije vaspitano kako treba sa ljubavlju. To je ono što uništava um deteta i muči ga do kraja života. Dečji um je veoma ranjiv i osetljiv, i nema razvijenu inteligenciju da obradi ili probavi traumatska iskustva. Dakle, kada roditelji verbalno i fizički zlostavljaju dete, to stvara dubok ožiljak u detetovom nesvesnom umu zbog čega se dete oseća u hroničnom strahu i anksioznosti, čak i decenijama nakon što se zlostavljanje dogodilo. A nestabilne emocije kao što su strah i anksioznost ili stres izazivaju nezdravo ponašanje.

Na primer, ljudi imaju tendenciju da jedu više kada su u anksioznosti ili stresu. Jelo je jedan od primarnih načina za primanje ljubavi. Jedino što novorođenče može da probavi je majčino mleko. Majka izražava ljubav prema svom detetu kada daje ovo mleko i beba uči da izjednači majčino mleko sa ljubavlju. Kad god beba oseti neku uznemirenost, ona zaplače, a onda majka brine o detetu i doji ga. To je prirodni instinkt; šta god date detetu, ono će ga staviti u usta i pokušati da ga pojede. Iz toga se razvija psihologija deteta da izjednači hranu sa ljubavlju. U kasnijem životu, ljudi imaju tendenciju da se prejedu kada su pod anksioznošću (strahom) ili stresom jer su naučili da izjednače hranu sa ljubavlju. U svom očajničkom pokušaju da dobiju ljubav, oni jedu. Njihovo jedenje je tada pokušaj da se nadoknadi osećaj nedostatka ljubavi. I što se više oseća anksioznost i nedostatak ljubavi, to više jede, nesvesno pokušavajući da popuni tu prazninu koja se nikada ne može zadovoljiti hranom. Osnovni uzrok problema leži u umu i nesvesnom umu (chitta). U stvari, svi problemi od kojih patimo zapravo počinju u chitti.

Chitta je skladište svih naših iskustava i emocija. I što je ta stara emocija koju ste iskusili pre mnogo godina bila intenzivnija, to ima više kontrole nad vašim umom danas. Dakle, mentalno i fizički zlostavljanje od strane roditelja stvorilo je veoma bolno iskustvo u vašoj chitti koje vam neće dozvoliti da se odmorite i osećate srećno i opušteno danas. Iako se to dogodilo tako davno, i danas vas muči. I uprkos činjenici da vaša chitta ima neverovatan neograničen kapacitet za skladištenje svih sećanja, osećanja, misli, iz ovog života i svih prošlih života, chitta ne čuva vreme. Ovo znači da samo kažete da su vas roditelji zlostavljali pre dvadeset godina. Vaša chitta ne čuva vremensku oznaku zajedno sa vašim emocijama, što znači da su strah i anksioznost i bezvrednost koje ste osećali pre dvadeset godina potpuno isti kao što osećate danas. Vaša chitta nije u stanju da vam kaže: „O, dušo, ne moraš da budeš zabrinut zbog toga jer se to sada ne dešava, to je samo sećanje na nešto što ti se dogodilo davno. Sada niste zlostavljani. Sada je sve u redu.” Kada bi naš um prirodno funkcionisao ovako, ljudska bića bi imala mnogo mirnije postojanje. Ali, ovo nije slučaj. Većina ljudi je pod kontrolom emocija iz naših prošlih životnih iskustava, a mi toga nismo ni svesni. Dakle, divno je što ste svesni svog problema i što tražite pomoć. To je prvi korak. A sada ćemo vam pružiti neke praktične korake koje možete primeniti da biste upravljali svojim umom i emocijama.

PRAKTIČNA VEŽBA

Prejedanje, kao i svaku drugu naviku ili zavisnost, neće biti lako prevazići. Razvili ste naviku na to, a vaš um je to učinio toliko stotina ili hiljada puta da koliko god ste radili da steknete ovu naviku, morate raditi tri puta više da biste prekinuli ovu naviku. Zato što će vaš um, prepušten sam sebi, nastaviti da se prejeda jer je to njegova zona udobnosti. A vaš ego ne voli promene, niti isprobavanje bilo čega novog. Dakle, vaš ego će podržati vaš um u ovoj navici prejedanja. Vaš um i vaš ego su kao par glupih kriminalaca koji rade zajedno da vas drže zaglavljenima i jadnim.

Dakle, da biste ovo izlečili, postoje dva praktična koraka koja možete preduzeti.

1. Ispričati sebi drugu priču

Moramo da zatražimo pomoć drugog dela vašeg uma, koji se zove vaš „buddhi“ ili inteligencija. U vašem slučaju, kao iu skoro svakom slučaju, vaš buddhi trenutno radi jednu od dve stvari: spava ili se ponaša kao „da čovek“. Buddhi ne deluje u svojoj moći, razlikuje šta je dobro od pogrešnog i govori ta dva glupa zločinca – vašem  umu i egu, da imaju lošu ideju da nastave da jedu kako bi dobili ljubav, jer bez obzira koliko jedete , nikada nećete naći ono što tražite u hrani. Vaš buddhi vam može pomoći da upravljate sećanjima i osećanjima koja proizilaze iz chitte, govoreći vam da, iako su ta osećanja anksioznosti tako stvarna i intenzivna, ona su zapravo samo zaostala osećanja koja dolaze iz davnina, i da si sada dobro. Nisi mala bespomoćna devojčica koja ne može da pobegne, i (nadajmo se) više nisi psihički ili fizički zlostavljana od strane roditelja. Dakle, kada osetite da se osećate anksiozno, uplašeno, bezvredno ili neko drugo negativno osećanje, angažujte svog buddhi da sebi kaže: „Ovo su stara osećanja koja me kontrolišu u koja više ne verujem. Ja sam draga, puna ljubavi, ljubazna osoba koja ima snažnu inteligenciju koju trenutno koristim da kontrolišem svoja bolna osećanja, tako da ne delujem na njih na način da se osećam loše zbog sebe.” Trebalo bi da zapišete ovu izjavu (ili napravite sopstvenu verziju) i da je zadržite kod sebe. Čitajte ga kad god zatrebate, da biste upravljali ta dva glupa kriminalca.

2. Korišćenje vaše svesti

Buddhi je takođe vaš izvor svesti i prisustva. Dakle, sledeći put kada nađete da posežete za tom drugom pomoći ili užinom, učinite to sa svesnošću. Ono što to praktično znači jeste da dozvolite sebi da napredujete sa svojim činom prejedanja, ali to učinite uz potpunu prisutnost. Pokušajte da uključite sva svoja čula u prejedanje. Uspori. Isključite televizor ili bilo koju drugu spoljašnju distrakciju. Samo budite prisutni uz hranu. Kako izgleda hrana? Kako to zaista izgleda? Zaista po prvi put, primetite boje. Oblik i tekstura. Pre nego što ga pojedete, pomirišite ga. Polako. Samo pomiriši. Na šta miriše? Zatim dodirnite. Pokušajte da dodirnete tu hranu kao da ste prvi put dotakli nešto. Neka vaši prsti postanu preosetljivi. Šta primetite u vezi sa osećajem hrane, što nikada ranije niste primetili? Još uvek ne probajte. Sada pre nego što jedete, pomislite na Šri Krišnu. Privucite stolicu ili napravite lepo mesto gde će Krišna sedeti sa vama. Napravite mesto za Krišnu. Razgovarajte sa Njim i vidi da li možeš da osetiš Njegovu ljubav u svom srcu. Sada, poslužite Mu ovu hranu. Služite mu od srca. Opiši Mu hranu. Recite Mu šta ste primetili o tome kako hrana izgleda, miriše, oseća. I neka uživa dok vi mirno sedite. Usredsredite se na svoj dah, dugo duboko udahnite, udišite u Krišninom prisustvu i ljubavi. Osetite njegovo prisustvo. On je tamo sa tobom. Kada osetite da je Krišna sit i da je uživao, onda polako, sa namerom, pojedite svoj prvi zalogaj hrane. Osećati Krišnu tu sa sobom, gledati vas kako jedete Njegov prasad. Obratite pažnju na ukus. Žvaćite polako i polako. Nastavite sa ovom vežbom i sa Šri Krišnom kao svojim pratiocem, uvek prisutnim sa vama u srcu.