PITANJE

Moj deda je živeo dug život, ali ima problema sa otpuštanjem tela. Pun je straha i pokušavam da mu olakšam razgovorom i čitanjem. Podelio sam s njim svoja razmišljanja o egu, puruši i prakriti. Približava se kraju i ima velike bolove, ali ne može da se opusti. Rekao mi je pre par dana da ne želi da ide. Imaš li neki savet koji bi mogao imati da mu pomognem? Možda mantra ili molitva ili čitanje koje mogu da podelim sa njim? Smrt moje bake pre tri godine bila je veoma graciozna i mirna. Ona je pustila bez problema, a on je upravo suprotno. U prošlosti mi je rekao da veruje u reinkarnaciju, ali njegova vezanost za ovaj materijalni svet je jaka.

ODGOVOR

Kada neko koga volimo umire, za nas je veoma bolno iskustvo da ga pustimo…i da on pusti nas i sve ostale koje su voleli.

Često nam je previše bolno da gledamo kako nam voljena osoba umire, i zato želimo da požure i napuste svoje telo jer ne možemo gledati nekoga koga volimo kako pati u bolu. Ali, moramo da poštujemo njihovo iskustvo. Telo ima sopstvenu inteligenciju; izvan onoga što mislimo u svom emocionalnom umu o tome kako treba da teče proces umiranja. Ako proces umiranja vašeg dede ide presporo za vas, razmislite o tome šta je žurba? I sam je rekao da nije spreman da ide. Pa, ko želi da umre brže? Ti ili on? Ti, jer ne podnosiš bol? Da je on, onda bi već umro. Kao što ste primetili, proces umiranja svake osobe je jedinstven, jedinstven kao i život svake osobe. Dakle baka je otišla mirnije. Ali, pokušaj da ne porediš svog dedu sa njom. Umesto toga, poštujte njegov proces kakav jeste. Najbolje što možete da uradite je da budete sa njim u njegovom procesu, bez pokušaja da ga na bilo koji način ubrzate. Ovo je dobra vežba za svesnost. Samo pazi na svoj um dok sediš sa njim. Pazi na dah. Budite sami sa sobom. Budi s njim. Ništa drugo osim biti. Jer to je jedino mesto gde je ljubav zapravo. U sadašnjem trenutku. Većina ljudi nije u stanju da to zaista uradi sa svojim voljenima u procesu umiranja, ali to je jedna od najboljih meditacija za srce. Jer tada vidite sva svoja očekivanja, sve svoje vezanosti, sva svoja sećanja na prošlost sa ovom osobom, svoje strahove o budućnosti bez njih. Pusti sve to. Pustite takođe svoje teorijsko razumevanje ahankare, uma, itd. Samo ostanite prisutni sa njegovim dahom. I svojim. Osoba koja umire takođe pušta kada ste vi pustili. Zato je važno da mu kažete da ga volite i da ćete biti dobro kada on ode. Reci mu da je u redu da ide kad bude spreman. Takođe, pitajte ga da li postoji neko sa kim još nije stigao da se pozdravi? Ponekad se umirući zadržavaju kako bi se oprostili od voljene osobe sa kojom su ili izgubili kontakt, ili su u lošim odnosima. Pa proveri to. I, ako mu možete pomoći da se oprosti od te osobe, to će mu pomoći da ga pusti.

Ali ako i dalje želite da vodite dijalog sa njim o životu i smrti, možete mu postaviti ova pitanja: Ko će umreti? Ti ili telo? Ako je u pitanju samo telo, onda nema čega da se plašite jer će „ti“ preživeti. Ako ćete umreti „vi“, onda nema čega da se plašite, jer nećete znati da ste umrli. Pitajte ga izvor njegovog straha i onda ga analizirajte.

Strah je zbog vezanosti. U ovom materijalnom svetu postajemo odvojeni od svega oko nas osim nas samih, ali to ne shvatamo jer ne poznajemo sebe. Dakle, možete pokušati da mu pomognete da to shvati. Međutim, sa ljudima koji umiru je veoma teško razgovarati jer on nije u normalnom stanju duha i uma. Ovo su lekcije koje treba naučiti kada ste zdravi i vaš um pravilno funkcioniše. Dakle, na jedan način možete zahvaliti svom dedi što vam je pomogao da naučite ove lekcije i primenite ih na sebe. Jer kada sami shvatite ove tačke, nećete imati poteškoća sa odlaskom svojih najmilijih. Bićete smešteni u sebi, iskusiti blaženstvo sopstvenog bića i poštovati druge procese odbacivanja njihovih tela, bez pokušaja da to promenite na bilo koji način. Shvatićete da priroda ima svoje savršenstvo čiji ste deo, i bićete u miru sa njenim procesima, dozvoljavajući im da se odvijaju u svoje vreme i na svoj način.

PRAKTIČNA VEŽBA

Evo tehnike koja će vam pomoći da budete prisutni i budete svedoci procesa umiranja vaših dedova.

• Sedi pored kreveta svog dede. Pre nego što se bavite njim, koristite čisto eterično ulje ruže ili lavande da biste smirili svoj um i uveli vas u sadašnji trenutak. Stavite nekoliko kapi na dlanove i stavite ruke preko nosa. 3 duboko udahnite stomak. Udahnite i opustite se u dahu. Neka vam ramena padnu. Zavalite se na stolicu i zatvorite oči. Ponovite duboko udisanje eteričnog ulja. Samo diši. Nastavite tako dva minuta.
• Pustite neku opuštajuću muziku. Nešto što znaš da voli. Osećaj zvuka je poslednje čulo koje treba da ode kada osoba umire, pa čak i ako izgleda da ne reaguje, i dalje može da vas čuje.
• Kada osetite efekte dubokog disanja i muzike, priđite svom dedi. Ali ne razgovaraj s njim. Ako je svestan i može da vas gleda, onda ga držite za ruku (po mogućnosti obe ruke). Osetite vezu svog dodira. Pogledaj ga u oči i zadrži svoj pogled. Samo pogledajte. Ne ispunjavajte vazduh nikakvim rečima. Samo ga pogledajte u oči i dopustite sebi da osetite svoju povezanost sa dedom. Ne dozvolite svom umu da radi svoju normalnu stvar, a to je da stvara distancu od vašeg srca do njegovog analizom, razmišljanjem, planiranjem. Samo budi sa njim u ovom trenutku. Ako je moguće, zadržite pogled jedan minut. Ako ne može da otvori oči, onda ga samo držite za ruke i osetite vašu vezu sa njim kroz čulo dodira.
• Nastavite da držite pogled. Ako to nije moguće, nastavite da ga držite za ruku(e). Pokušajte da uskladite svoj dah sa njegovim. Gledajte da vidite njegove grudi ili stomak kako se kreću gore-dole, a zatim uskladite svoje sa njegovim. U zavisnosti od faze umiranja u kojoj se nalazi, njegov dah može biti nepravilan – kratki, plitki udisaji. Onda nema daha. Zatim dahtajući. Ako je to slučaj, onda nemojte sinhronizovati svoj dah sa njegovim. Održavajte svoje duboke udisaje na stomaku. Ostanite mirni i fokusirani na svoje disanje. Ponekad vaš duboki trbušni udisaj može smiriti njegov. I iako on možda ne izgleda prisutan, njegov dah se može promeniti i sinhronizovati sa vašim.
• Dozvolite sebi da budete sa svojim osećanjima. Ne pokušavajte da ih sakrijete, izbledite ili popravite. Ako se osećate ljutito, ovo je normalan deo procesa. Dozvolite sebi da osetite bes. Samo budi s tim, kao što si sa svojim dahom. Ako se osećate tužno, neka vam poteku suze. Ako se i sami osećate uplašeno, onda priznajte tu sirovu emociju koju svi imamo u sebi kada je u pitanju umiranje.
• Koristite svoj glas kao sredstvo za svoju ljubav. Reci mu blagim glasom, nežnim srcem koliko ga voliš. Stručnjaci iz oblasti smrti i umiranja sproveli su istraživanje da postoje 4 glavne stvari koje ljudi koji umiru moraju da čuju da bi se prepustili. Ako želite, možete mu napisati pismo i pročitati mu ga, pokrivajući ove 4 glavne tačke. Pismo ne mora da bude dugačko, sve dok jasno pokrijete ove 4 tačke:
  • Hvala vam. Zahvalite svom dedi za ono što je učinio za vas u svom životu. Što konkretniji možete biti, to bolje. Samo reći da je bio sjajan je previše uopšteno. Za njega je mnogo privlačnije da čuje kako ste cenili vreme koje vas je naučio da vozite bicikl, na primer:
    
  • Molim vas da mi oprostite. Zamolite ga za oproštaj za stvari zbog kojih se osećate krivim ili lošim u svom odnosu sa njim. Na primer, „Deda, molim te, oprosti mi što ne provodim dovoljno vremena sa tobom. Molim te, oprosti mi što sam osuđivao tebe i tvoj proces umiranja, i što nisam poštovao da si živeo na svoj jedinstven način, pa ćeš i umreti na svoj jedinstven način.
    
  • Opraštam ti. Reci svom dedi stvari koje mu opraštaš. Ne morate da mu oprostite stvari koje niste u stanju da mu oprostite. Budite iskreni u svom praštanju. Na primer, „Opraštam ti što si bila gruba prema mom mužu. Sada mogu da razumem da si samo pokušavao da me zaštitiš.
  • Volim te. Recite svom dedi da ga volite, a posebno šta volite kod njega. Na primer, „Sviđa mi se kako si se tako tvrdoglavo borio za svoje poene. Sviđa mi se kako ste se tako radosno igrali sa mojom decom.”