PITANJE:
Da li će ovo novo polje Điva vedske psihologije zahtevati da pacijent prihvati novu metafizičku osnovu stvarnosti u kojoj je svest, koja generiše iskustvo individualnog sopstva, odvojena od materije (a takođe i uma)? U tradicionalnom sistemu joge kao i u bhakti, odvojenost od uma se dešava automatski čim neko prihvati ovaj alternativni pogled na stvarnost i na osnovu toga izvšava sadhanu, bilo kroz meditaciju ili kroz korišćenje inteligencije i devocije. Postoji li neki treći način da pomognete svojim pacijentima ili u suštini angažujete ljude u nekoj vrsti sadhana prakse na osnovu njihovog prihvatanja novog pogleda na svet? Mislim, da li se vedska psihologija zaista može primeniti u kliničkom smislu, bez „preobraćanja“ (u nedostatku bolje reči) pojedinca koji traži lečenje?
ODGOVOR:
Škola Joge i Bhakti prihvataju da je koren problema patnje neznanje, avidja, o sebi. U ovoj novoj oblasti vedske psihologije, tretman ide zajedno sa obrazovanjem o umu i sebi. To nije moguće bez pravilnog razumevanja. U tradicionalnim indijskim sistemima, učenici bi živeli na tihom, mirnom mestu daleko od materijalnog sveta, fokusirani isključivo na svoj duhovni rast. Učitelj bi neprestano testirao umove učenika da vidi kako razmišljaju, reaguju i ponašaju se u različitim situacijama. Učenici su živeli sa učiteljem i služili mu mnogo godina pre nego što bi učitelj otkrio bilo kakva duboka učenja, kao što je znanje Upanišada. Ovo je učitelju dalo priliku da radi sa umovima učenika kako bi mogao biti siguran da je um učenika jasan i spreman da primi sveta učenja u odgovarajuće vreme. Sada, u modernim vremenima, ova prilika da provedete vreme sa Guruom toliko godina u toliko mnogo situacija retko postoji. Takođe, učenik uglavnom živi u drugačijem svetu, što dodatno uznemirava um. Dakle, umu je potreban moderniji način upravljanja. Ono što ste nazvali „preobražaj“, mi zovemo obrazovanje o stvarnosti.
Điva Vedska psihologija crpi iz Veda, ali koristi praktične tehnike i obuke usmerene na korišćenje inteligencije (buddhi) za samoučenje i introspekciju. Ove tehnike grade samosvest, tako da se može uspešno upravljati umom i emocijama tako da ne reaguju na nesvesne načine. Mnogi ljudi su proučavali i znaju o stvarima, kao što su ego (ahankara) i samskare (prošla sećanja), tako da su akademski obrazovani. Lako bi mogli da prođu test na delovima uma. Međutim, oni možda nemaju praktično iskustvo da budu svesni i da upravljaju sopstvenim umovima i emocijama. To je kao da kardiolog koji ima stomak i puši kutiju cigareta dnevno, govori svom pacijentu da treba da smrša i prestane da puši. Jedno je znati to. Druga stvar je to učiniti.
Primena teorijskog znanja je u osnovi Điva vedske psihologije. Bez ovoga, savremenom studentu je teško prevazići um. Bez učenja kako da upravljaju umom, ljudi nastavljaju da reaguju na štetne načine jedni prema drugima. Neki ljudi ignorišu i potiskuju svoje emocije i bore se sa požudom, strahom, pohlepom, anksioznošću, ljubomorom, besom, zavisnošću i depresijom. Mnogi ljudi takođe godinama meditiraju svakodnevno, ali i dalje pate od emocionalne neravnoteže. Možemo videti da se ova pitanja uma često manifestuju u mnogim duhovnim organizacijama gde ljudi svakodnevno meditiraju, pevaju i bave se praksama predanog poštovanja, a ipak se i dalje takmiče za moć, umesto da rade zajedno u skladu sa jednim srcem. Điva Vedska psihologija pomaže čoveku da jasnije vidi kako njihov um funkcioniše, kako bi mogli da steknu kontrolu nad njim, i na kraju da istinski vole, razumeju i prihvataju svakoga ko im pređe put.
Ako imate pitanje u vezi sa ličnim problemom ili problemom u vezi, i želite da Babađi i Đošikina vedska psihologija odgovori u ovom odeljku pitanja i odgovora, pošaljite svoje pitanje e-poštom Đošiki na joshika@jiva.org.
