Indijska filozofija se obično deli u dve glavne grane, astika (ortodoksna ili teistička) i nastika (neortodoksna ili ateistička). Budistička, Đain, i Carvaka filozofije se vode kao neortodoksne pošto ne priznaju autoritet Veda. Za Vede je obično prihvaćeno od svojih pristalica da izvorno potiču od Boga. Zbog toga se u indijskog tradiciji svaka škola mišljenja koja se ne bazira na Vedama, čak i da uključuje veru ili Boga ili bogove, smatra ateističkom.
Astika škole, originalno nazvane sanatana dharma, se kolektivno nazivaju hinduiznom u modernim vremenima i sastoje se od šest sistema filozofije: Nyaya: Vaisheshika, Joga, Samkhja, Purva Mimamsa i Vedanta. Prve četiri navedene škole prihvataju autoritet Veda ali ne zasnivaju svoje filozofske principe iz izjava Veda.
Poslednje dve škole, međutim, Purva Mimamsa i Vedanta, zasnivaju svoje filozofske sisteme specifično na izjavama Veda. Četiri Vede, naime Rig, Jađur, Sama and Atharva, i svaka podeljena u četiri dela poznata kao Samhita, Brahmana, Aranjaka i Upanišad. Prva dva dela su većinski ritualistička. Aranjake označavaju promenu od rituala prema filozofiji, koje dobijaju kulminaciju u Upanišadama. The Purva Mimamsa, bukvalno “ranije razmatranje”, bazira svoje principe na ranijim (purva) delovima Veda, naime Samhitama i Brahmanima. Vedanta je proučavanje kasnijih delova(tj, Upanišada), i zbog toga se naziva Utara Mimamsa, ili kasnije razmatranje.
Šest astika filozofskih sistema, uobičajeno nazivanih kao hinduizam, uključuju:
1. Sankhja. Centralna ideja ovog sistema je da se živo biće može osloboditi neznanja razuvajući dvadeset-četiri elementa koji čine materiju. (Postoje dve vrste Sankhja filozofije —jedna je teistička, druga ateistička.)
2. Joga.U ovom sistemu se um smarta jednim od razloga uslovljenosti ali i uzrokom spasenja. Putem meditacije se treba kontrolisati um i tako nadmašiti materiju. Ovaj sistem je izneo mudrac Patanđali.
3. Njaja. U pitanju je sistem logike. Navodi se da postoji šesnest entiteta koji se mogu spoznati i i četiri način sticanja znanja. Uz njihovu pomoć se može razumeti ultimativna stvarnost i dosteći spas. Njaju je izneo Gautama Muni.
4. Vaisheshika. Ovaj sistem je razvio mudrac Kanada. On je smatrao da postoji sedam padarthas ili ontoloških entiteta i da razumevanje njih vodi do samospoznaje.
5. Purva Mimamsa. Suština ovog sistema koji je učio Đaimini, je da se savršenstvo steče kroz vršenje žrtvovanja u skladu sa vedskih instrukcijama.
6. Uttara Mimamsa. Ovaj sistem je poznatiji kao Vedanta, što znači “svevišnji kraj znanja.” Njegove spise je napisao Vedavyasa, guru Đaiminija. Ima dve grane – lični i bezlični. U prvom se predanost Ličnom Bogu put do savršenstva. U drugom se biće spoznaje kao sve-prožimajuću bezličnu Apsolutnu istinu.
Kako određeni sistemi dopunjuju jedni druge, šest sistema se generalno uparuje u tri grupe, Sankhja and Joga, Njaja i Vaishešika, i Purva Mimamsa i Vedanta. Međutim, jedino se Vedanta prihvata za vrhunac svih šest sistema jer se ekskluzivno bavi Apsolutnom istinom i jedina je škola koja je konstantno ostala bitna i u modernom svetu, iako je i Joga sada veoma popularna. Postoje različite škole učenja u okviru Vedante, ali se one mogu kategorisati u dve grupe: impersonalne i personalne.
Vede su u izvornom obliku bile prevelike da bi ih jedna osoba mogla proučavati i razumeti u toku jednog života, a šta reći o primeni njihovih zaključaka. Vjase je zbog toga sumirao njihovu srž u sutrama na sanskritu, ili sažetim spisima. Tako su Vedanta-sutre, takođe poznate kao Brahma-sutre, prenele suštinu vedske mudrosti.
Različiti mislioci su se fokusirali na razumevanje i objašnjavanje Vedanta-sutri kroz opširne komentare. Svi ti komentatori se mogu podeliti u dve kategorije — Advaita-vada (impersonalizam) i Dvaita-vada (personalizam).
Advaita-vada objašnjavaju sutre sa tumačenjem da je Apsolutna istina bez oblika. Pošti nema lične osobine, Apsolut je večna svesnost ali u stanju postojanja bez osobina, u poređenju sa kojom su sve manifestacije različitosti inferiorne. Ovaj stav koji ima Advaita-vada se naziva impersonalistički način mišljenja. Omiljeni slogan Advaita-vada je brahma satyam jagan mithya: impersonalna stvarnost je jedina istina, sve ostalo je iluzija.
Dvaita-vada tumači iste sutre sa potpuno suprotnim zaključkom: Apsolutna istina je osoba. On ima duhovni oblik i puno raznovrsnih osobina. Gore navedena impersonalna osobina jeste ustvari blistava svetlost koja potiče iz transcendetalnog tela Apsolutne osobe. Ovo je personalni koncept Apsolutne istine.
