Pitanje: Razumem da kada se desi događaj povezan sa ragom ili privlačenjem prema nečemu dobrom, što znači pozitivno iskustvo, i onda ako se desi nešto drugo slično tom događaju, osoba je prirodno ponovo privučena istim. Ali u slučaju lošeg iskustva ili loše navike, normalno je da je odbacite. Ako se nekome događaj nije dopao, ne želi da ga ponovi. Ne razumem zašto ljudi ponavljaju negativna iskustva, posebno u vezama.

Odgovor: Ovo je veoma dobro pitanje u vezi sa nasilnim vezama. Ako je osoba imala nasilnu vezu u detinjstvu, onda bi se očekivalo da će, kada odraste, odbaciti tu vrstu veze. Baš kao što bi vas roditelji kaznili zaključavanjem u ormar, kada odrastete, imaćete strah od zatvorenih prostora. Ne bi se očekivalo da vas privlače zatvoreni prostori, ali biste mogli razviti klaustrofobiju. Pa zašto je to tako da ako doživite zlostavljajuće veze u detinjstvu, kasnije u životu vas privlače te veze? Ovo je zanimljiv fenomen.

Kada si beba ili malo dete, tvoj svet se vrti oko roditelja, koje voliš i poštuješ. Žudiš da budeš sa njima i čezneš za njihovom ljubavlju. Iako dete želi da se igra sa mamom i tatom, ponekad otac nije dostupan, a ponekad se loše ponaša prema detetu. Nije da se on uvek loše ponaša, pošto je otac i lepo se ophodi prema svom detetu, ali ponekad se ponaša loše. U nekim slučajevima, loše ponašanje prema detetu može se javljati češće nego razmena ljubavi i ljubaznosti prema detetu.

I sama si tražila ljubav kao dete, ali kada te je zlostavljao, nisi imala mogućnost da ga ostaviš i odeš negde drugde, jer si bila njegovo dete i zavisna od njega. Detetu ne pada na pamet ideja da je moguće odustati od oca i pokušati da dobije ljubav i podršku od nekog drugog. Dete zavisi od roditelja za opstanak i traži sigurnost i ljubav od njih. Ponekad dobijaju povoljan tretman, ponekad (ili možda većinu vremena) dobijaju nepovoljan tretman, i zbog toga se dete programira da misli da je to ono što ljubav ili ljubavna veza znači. Pošto nema drugog iskustva i zato što snažno teži ovoj razmeni ljubavi, ova nasilna veza postaje deo njene definicije ljubavi. Kao da stvara sopstveni rečnik reči poput ljubavi, bezbednosti, veze itd. Kasnije, kada odraste, misli da je to ono što ljubav zaista znači, a zdrav odnos mu se čini pogrešnim, kao da nešto nedostaje. Prirodno je privlači osoba koja bi se prema njoj ophodila kao prema roditeljima. Osoba koja odgovara njenom iskustvu oseća se kao prava osoba.

Ovo se zapravo dešava u pozadini. Ona može da čita o pravoj ljubavi i može da vidi druge ljude kako se ponašaju u ljubavnim vezama, ali ipak, njen koncept je njen koncept i svako radi prema svom konceptu.

Kako odrastamo, razvijamo sopstveni koncept o tome šta je ljubav, šta su bratski i sestrinski odnosi itd. Ovi koncepti postaju veoma duboko ukorenjeni u psihi (što znači da su se ukorenili u čitti), a zatim nas te ideje vode u našem životu. Dakle, svako shvata ljubav drugačije. Iako svi koristimo istu reč, ova reč je veoma subjektivna. To nije kao „čokolada“ ili neki predmet sa fiksnim značenjem. Umesto toga, to je nešto što ste iskusili i razumeli značenje ove reči na osnovu sopstvenog iskustva. Pošto se iskustvo razlikuje od osobe do osobe, pomislićete: „to je ljubav“, a neko ko je odrastao u zdravim vezama će pomisliti: „zašto ona ostaje sa tim muškarcem kada je toliko zlostavlja?“ Ako joj neko daje savet, neće razumeti dobar savet. Ponekad čak i sami roditelji vide svoju ćerku zaglavljenu u nasilnoj vezi i savetuju joj da odustane od veze, ali ona to ne želi. Isti ljudi koji su je programirali sada joj daju savete, a ona te savete ne može da razume.

Kada se nađete u ovakvoj situaciji zlostavljanja, nećete imati dovoljno inteligencije da zlostavljanje vidite bez emocija. Razmišljaš pod uticajem dečjih uslovljenosti. To je jedini način na koji možeš razmišljati. Čak i drugi ljudi koji rade istu stvar mogu videti da imate problem. Dakle, roditelji su se možda i sami tako ponašali, ali to kod sebe ne vide. Međutim, kao posmatrači, budući da su udaljeni od toga i nisu deo toga, oni to mogu videti. Često se vidi da ljudi koji daju savete drugima kada se nađu u sličnoj situaciji, prave istu grešku zbog koje su dali savet. Lakše je videti nešto što je daleko od vas nego nešto što je veoma blizu vas. Ne možete videti ako je nešto postavljeno tačno ispred vaših očiju, a da ne ostavite razmak između njih. Stoga, osoba ostaje u zlostavljajućoj vezi zbog programiranja iz detinjstva. A ako joj se ponekad i izvuče, ona bira drugog nasilnog partnera.