Satjanarajana Dasa je odrastao u indijskom selu pored Faridabada, u Harijani, gde je proveo srećno detinjstvo u tradicionalnoj porodici. Kao dečak je pomagao na porodičnoj farmi i razvio privlačnost za bogatu duhovnu kulturu svoje zemlje a u isto vreme je pokazao talenat za školu. Satjanarajana Dasa je napustio selo da bi išao u srednju školu u Delhiju gde je stekao pravo za upis na prestižni Indijski institut tehnologije (IIT) na kome je studirao inženjerstvo. Na IIT-ju je stekao diplomu mašinskog inženjera (B. Tech, 1976) a posdiplomske studije je završio na temu industrijskog inženjerstva (M. Tech, 1978).
Satjanarajana Dasa je posle studija prihvatio ponudu za posao Tata grupacije u Bombaju i ubrzo nakon toga je prebačen u Ameriku da radi kao softver inženjer. Uprkos uspešnoj karijeri u Americi osećao je sve jaču čežnju sa korenima svoje duhovne kulture. Na kraju je napustio svoj posao inženjera i karijeru da bi mogao da se potpuno posveti svojoj unutrašnjoj potrazi za istinom.
Satjanarajana dasa sa Šri Haridas Šastrijem
Satjanarajana Dasa se 1983. godine vratio u Indiju sa dubokom željom da proučava sanskrit i originalne vedske spise. Prvo se preselio u Tirupati, region Andhra Pradeš, koji je poznat po hramu Gospoda Venkatešvare, gde je služio kao podpredsednik hrama u periodu kada je bio posvećen svojim studijama. Posle osnivanja hrama u Tirupatiju se preselio u sveto selo Vrindavan, u zemlju Krišne. U Vrindavanu je Satjanarajana Dasa nastavio proučavanje sanskrita i završio je učenje šest sistema indijske filozofije pod više različitih tradicionalnih učitelja. 1987. godine je sreo svog gurua Sri Haridas Šastri Maharadža, jednog od istaknutih učenjaka i svetaca Indije. Proučavao je široki opseg Gaudija Vaišnava viterature pod okriljem Šri Haridas Šastrija. U isto vreme je radio i kao učitelj sanskrita u Krišna-Balaram hramu u Vrindavanu.
Posle širokog proučavanja vedskih spisa, Satjanarajana Dasa je shvatio da je veoma bitno osnovati odgovarajuću instituciju da zaštitu ovog drevnog znanja. Zbog toga je, uz podršku svog gurua Šri Haridas Šastri Maharađa i njegove porodice, osnovao Điva institut za vedske studije sa ciljem očuvanja i predavanja ovog drevnog znanja.
Pored službe direktora Điva instituta za vedske studije, Satjanarajana Dasa je nastavio da se stručno usavršava. Stekao je četiri tradicionalne diplome u šastrama, diplomu pravnog univerziteta na Agra univerzitetu, kao i doktorske studije iz sanskrita na Agra univerzitetu. Njegova disertacija Bhakti Sandarbe Điva Gosvamija je proširena u trodelnu knjigu. Satjanarajana Dasa je objavio petnest knjiga na temu indijske filozofije i kulture. Trenutno je u procesu prevođenje svih delova Sandarbhi Điva Gosvamija.
Objavljivanje Šri Bhakti Sandarbhe
Pored predavanja na svom institutu u Vrindavanu, Satjanarajana Dasa predaje na seminarima i daje lekcije sanskrita kao i različitih drugih tema vezanih za indijsku filozofiku u Evropi i Americi. On je gostujući predavač na Rutdžersu, državnom univerzitetu Nju Džersija gde predaje svakog leta kao i honorarni član Hindu univerziteta amerike na Floridi. On takođe predaje na Univerzitetu države Misisipi i Univerzitetu Ter de Siel u Francuskoj.
Satjanarajana Dasi je Udruženje diplomaca IIT-ja u Delhiju dodelilo nagradu za za izuzetni doprinos opštem dobru. Takođe je takođe naveden kao slavna ličnost u ‘Savremeni ko je ko’ objavljenom od strane upravljajućeg tela izdavača Američkog biografskog instituta. On je član Izdavačkog tela za dvojezične studije sanskrita na Globalnim naučnim publikacijama u Sjedinjenim američkim državama. Dr. Šankar Dayal Šarma, predsednik Indije, ga je 1994. godine odlikovao za prevođenje “Tatva Sandarbe” Điva Gosvamija. Odbor za istraživanje i savetovanje Međunarodnog biografijskog centra u Kembridžu u Engleskoj je izabrao Satjanarajana Dasu u velikoj svetskoj konkurenciji za dobijanje međunarodne nagrade “Međunarodni prosvetni radnik 2004. godine”. Novembra 2012, dodeljena mu je Sahitja Samana (Sahitya Sammana) za izuzetan doprinos širenju vedske kulture putem literature na nacionalnom i međunarodnom nivou. Predsednik Indije Pranab Mukherđi mu je lično uručio nagradu, trofej i sertifikat časti.
Babađi Šri Satjanarajana Dasa je 2015. godine zvanično proglašen za Mahantu Điva instituta.
