PITANJE:

Trebam pomoć. Moji roditelji se jako dobro slažu sa porodicom koja me je povredila. Moji roditelji su možda u pravu na svoj način, ali osećam da ne razumeju moje emocije i ne cene ih. Osećam se utučeno toliko puta, pa plačem i vrištim. Ovaj osećaj potištenosti je nešto sa čime sam se u izvesnoj meri uvek borio. Načini da se s tim nosimo bili bi od velike pomoći.

ODGOVOR:

Utučenost dolazi jer smo vezani za svoja očekivanja. Kada nisu ispunjeni, osećamo se potišteno ili frustrirano. Ove prepreke, koje dolaze u našem životu, imaju za cilj da nas učine jakima. Osoba koja se u životu nije suočila sa preprekama neće biti jaka. Kao da ne radite nikakvu vežbu, vaši mišići se neće razviti.

Postajemo veoma emotivni i pod uticajem naših okolnosti i situacija, a posebno naših želja. Ako naše želje nisu ispunjene, kao što je da se roditelji ponašaju na određeni način prema nama, onda postajemo pod stresom i nesrećni i osećamo se potišteno. Naš um postaje uznemiren. Um uvek ide iz jedne krajnosti u drugu krajnost. Um voli ono što mu pruža zadovoljstvo i ne voli ono što mu daje bol. I ta ista stvar koja vam pričinjava zadovoljstvo, može vam zadati i bol. Zadovoljstvo i bol su dve strane istog novčića. Ako ne razumemo ovu karakteristiku uma, onda postajemo plen nesreće, depresije, potištenosti i tuge. Jer tuga i potištenost su samo odlika nekog osećaja uma. To nije nešto što se dešava napolju. Možda mislite da je uzrok vaše potištenosti povezan sa načinom na koji se vaši roditelji ne ponašaju prema vama. Ali to nije tačno. Vaš osećaj potištenosti je nešto što se dešava samo u vama. Jer istina je da se možete osećati srećnim i punim radosti u bilo kojoj situaciji. Na vama je kako ćete izabrati da prilagodite svoje razmišljanje o bilo kojoj situaciji. Dakle, dobra vest je da imate mogućnost da kontrolišete da li želite da se osećate potišteno ili ne. A ako možete da kontrolišete svoj um, onda imate sposobnost da ga prevaziđete. Ali za to morate veoma dobro da poznajete svoj um, da biste mogli da ga uhvatite. Inteligentna stvar koju treba učiniti je otići dalje od ove dualnosti. Krišna kaže da ovo stanje tuge ili depresije ne znači da ga zaboravite. On kaže da stanje depresije treba da bude samo sredstvo da privučete vašu pažnju i da deluje kao odskočna daska za prevazilaženje toga.

PRAKTIČNA VEŽBA

Krišna kaže da kada se osećamo potišteno, treba da odemo do osnovnog uzroka tog osećanja i da se zapitamo: „Zašto je ova situacija došla do mene? Šta je krajnji uzrok iza toga?“ Postoje neposredni uzroci i krajnji uzroci. Možda je neposredni uzrok očigledniji i možete uspostaviti direktnu vezu zašto se vaši roditelji ponašaju nepovoljno prema vama. Ali krajnji uzrok može biti sasvim drugačiji. Možda je krajnji razlog da vas nauči kako da razmišljate pozitivno i da ostanete uravnoteženi, bez obzira na spoljašnje okolnosti? Krišna preporučuje da ostanete uravnoteženi u svim situacijama. Evo jednog praktičnog načina:

1. Napravite prazan grafikon kopiranjem formata grafikona u primeru ispod, pod naslovom „Primer restrukturiranja misli“. Popunite grafikon koji ste napravili. U okvir pod naslovom „Trenutna misao“ zapišite rečenicu koja opisuje vaše mišljenje o tome šta vaši roditelji konkretno govore ili rade zbog čega se osećate utučeno. (Na primer, „Moji roditelji ne cene moja osećanja.“)

2. U polju „Trenutna osećanja“ zapišite kako se osećate. (Na primer, „ljut, nevažan i depresivan.“).

.  Popunite polje pod naslovom „Trenutno ponašanje“, navodeći koja ponašanja radite zbog svojih misli i osećanja. (Na primer, „Plakanje i vrištanje.“)

4. Sada razmislite  o istoj situaciji, pod pretpostavkom da ne možete naterati svoje roditelje da se promene uopšte. Znajući da je jedini način na koji se promena zaista može desiti ako promenite svoje misli i osećanja, šta biste rekli koji osećaj bi vaš cilj bio? Drugim rečima, kako biste voleli da se osećate, ako uopšte možete da osetite bilo kakvo pozitivno osećanje, u istoj situaciji? (Na primer, „Iako moji roditelji ne cene moja osećanja, moj cilj bi bio da se osećam uravnoteženo, zadovoljno i srećno u svakom slučaju.“). Upišite svoja osećanja prema cilju u polju pod naslovom „Osećanja cilja“.

5. Da biste postigli svoja ciljana osećanja, moraćete da imate drugačiju misao da biste stvorili taj osećaj. Šta biste mogli da kažete sebi o ponašanju svojih roditelja zbog koje biste se osećali zadovoljnim i srećnim? Na primer, možda znate da vaši roditelji imaju sopstveni um i prošla iskustva koja se razlikuju od vašeg uma i iskustava. Prema tome, oni ne mogu da misle baš kao vi, kao što ni vi ne možete razmišljati baš kao oni. Ako to možete da razumete i prihvatite, odmah ćete se osećati mnogo bolje. (Na primer: „Moji roditelji ne cene moja osećanja, jer imaju svoj um i iskustva, baš kao i ja. Ali ja cenim svoja osećanja. Zato ću priznati svoja osećanja i upravljati njima na zdrav način, a ne oslanjati se na moje roditelje da se promene kao uslov za moju sreću.“). Napišite novu misao koju ćete morati da imate da biste generisali osećanja cilja u okvir pod nazivom „Nova misao“.

6. Šta mislite, kakvo biste ponašanje imali kada biste poverovali u ovu novu misao i osetili osećanja uravnoteženosti, zadovoljstva i sreće? Zapišite ponašanje u okviru pod nazivom „Novo ponašanje“. (Na primer: čitanje šastra, odlazak na kirtan).

Možete nastaviti da koristite ovaj pristup restrukturiranja misli svaki put kada se osećate utučeno.

PRIMER RE-STRUKTURISANJA MISLI